Posetite Helsinki - vodič, podaci i atrakcije
Helsinki - glavni grad Finske
Tražite vodič za Helsinki sa osnovnim podacima i atrakcijama? Na pravom ste mestu. Helsinki
je glavni grad
Finske i administrativni centar provincije Usima.Vodeća
je luka i najveći industrijski grad Finske. Leži na jugu zemlje, na
poluostvu, koje zadire u Finski zaliv. Helsinki je najsevernija od svih
prestonica Evrope. Često ga nazivaju ?Beli grad severa'' zbog mnoštva
zgrada koje su izgradjene od svetlog granita.
Koje osnovao Helsinki?
Helsinki je
osnovao kralj Gustav Vasa od Švedske,1550. godine i trebao je da
konkuriše gradu Reval (sada Talin u Estoniji, koji leži na južnoj obali
Finskog zaliva). Helsinki je prvobitno bio lociran na izvoru reke
Vanta, oko 5 kilometra severnije od mesta na kome se danas nalazi.
Preseljen je 1640. godine radi otvorenijeg izlaza na more. Grad je
opustošila kuga 1710.godine, a 1713. je izgoreo do temelja. Njegovu
obnovu su ometali napadi Rusa, ali 1748. je život postao bezbedniji
kada je utvrdjenje, koje su Švedjani nazvali Sveaborg, a Finci ?
Suomenlina, izgradjeno na grupi malih ostrva izvan luke.
I
nvazija Rusije i spaljivanje Helsinkija
Rusija
je izvršila invaziju na Finsku 1808. godine i Helsinki je ponovo
spaljen. Godine 1809. Finska je ustupljena Rusiji, a 1812. ruski car
Aleksandar I je preselio prestonicu Velikog vojvodstva Finske iz Turka
u Helsinki. U medjuvremenu, centar grada je bio kompletno rekonstruisan
pod uticajem nemačkog arhitekte Engla, koji je dizajnirao brojne
impresivne javne zgrade u neoklasičnom stilu. Tu spadaju zgrada
Državnog Koncila, glavna zgrada Univerziteta u Helsinkiju iz 1640.
godine i Luteranska katedrala (poznata kao Velika Crkva, završena 1852.
godine). Sve ove strukture okružuju široki trg Senat. U blizini se
uzdižu kupole pravoslavne crkve Uspenski, jedne od nekoliko
prepoznatljivih ostataka perioda ruske vladavine.
Ostamostaljivanje Helsinkija
Decembra
1917. Finska je proglasila nezavisnost od Rusije i izbio je kratak, ali
krvav gradjanski rat izmedju finskih trupa i ruskih jedinica. Mir je
nastao kada je Helsinški parlament izabrao prvog finskog predsednika
1919. godine.
U decenijama koje slede, Helsinki se razvio u
važan trgovački, industrijski i kulturni centar. Procvat grada prekida
izbijanje II Svetskog rata.
Ekonomski razvoj Helsinkija
Ekonomski život i razvoj
Helsinkija je baziran na njegovim odličnim lukama i na dobrim
železničkim i drumskim vezama sa unutrašnjošću. Više od polovine
ukupnog uvoza Finske prolazi kroz luku Helsinki. Samo mali postotak
nacionalnog izvoza, s druge strane, prolazi tuda, jer se najveće
izvozne luke nalaze svuda duž Finske obale. Glavne grane industrije su:
proizvodnja hrane i metala, tekstila i odeće. Brodogradilište Vartsila
i fabrika Arapskog porcelana su najveći te vrste u Evropi i svetski
poznate.
šta posetiti u Helsinkiju?
Helsinki ima pozorišta, operu, balet i nekoliko
simfonijskih orkestara.Tu su i muzeji, galerije, savremeni gradski
teatar Tima Pentila i koncertna zgrada Alvara Alta. Od ostalih zdanja
treba izdvojiti stadion, izgradjen povodom Olimpijskih igara koje su
l952.održane u Helsinkiju, kao i železničku stanicu iz 1914. godine,
čiji je autor Eliel Saarinen. Helsinški Univerzitet, osnovan 1828.
godine, je drugi po veličini univerzitet u Skandinaviji. Grad ima sveža
i oblačna leta i vrlo hladne i snežne zime. Srednja temperatura je
ispod nule od decembra do marta.
Grad ima blizu 600.000 stanovnika.
photo: Mathew Mc Pherson, Gnu Free Documentation
Licence