Riblja Čorba
Bora
Djordjević je rodjen 1. novembra 1952. godine u Čačku. U osnovnoj školi
Bora se dvoumio izmedju bavljenja muzikom i crtanja. Kako mu roditelji
nisu dozvolili da upiše srednju slikarsku školu u Zagrebu, počeo je da
se bavi intenzivnije muzikom. Prva grupa koju je formirao zvala se
Hermelini, a svirao je sa drugovima iz razreda. Najviše je pevao, ali
je često imao ulogu basiste i gitariste. Narednih godina svira u mnogim
grupama: Vesnici ljubavi, Safiri, Dečaci sa Morave, Čačanski plemići,
P.O.R.S. (Poslednji Ostatak Romatičnog Sveta), gde je svirao i R.M.
Točak.U ovim godinama Bora je sa društvom upadao u tudje stanove, a od ukradenog novca su kupovali instrumente. Uhvaćen je posle 3 godine i proglašen za maloletnog delikventa. Oslobodjen je izdržavanja kazne, ali je pojačan nadzor nad njim. Iz ovog razloga je izbačen iz gimnazije, a sa roditeljima se seli u Beograd. U Beogradu ponovo upisuje gimnaziju, ali ovog puta je bio veoma dobar učenik. Po završetku gimnazije često posećuje audicije i dobijao je nekoliko sporednih pozorišnih uloga. Pokušao je da se upiše na odsek glume na Akademiji, ali je odbijen pa se odlučio za pozorišnu organizaciju. Ubrzo formira i grupu Zajedno sa kojom je radio muziku za nekoliko muzičkih predstava i džinglove za radijske emisije. Sledeća grupa koju je oformio su bili Suncokreti. Solidna i kratka karijera u ovoj grupi je završena kada su članovi odbili da sviraju pesmu ,,Lutka sa naslovne strane", koju je Bora napisao.
Sledeći bend u kom je nastupao je bio Rani mraz, gde je sa Biljom Krstić i Djordjem Balaševićem ,,čitavih 45 dana" neprestano radio. Sledeći korak je bio rad sa članovima sastava SOS. Iz ove ekipe je nastala Riblja Čorba (zvanično u beogradskom restoranu Šumatovac 15. avgusta 1978. godine). Grupa je prvo trebalo da se zove Bora i Ratnici, ali se od toga odustalo. Riblja Čorba je tada bio sleng za menstruaciju. Prvi koncert grupa je održala u mestu Elemir kraj Zrenjanina 8. septembra 1978. godine. Usledili su i veći koncerti, a 22. decembra objavljuju singl sa pesmama ,,Lutka sa naslovne strane" i ,,On i njegov BMW".
Prva pesma je ubrzo postala medijski hit, a na koncertu u Domu omladine, početkom naredne godine, Bora je pri izvodjenju pesme polomio plastičnu lutku iz izloga. Tada na koncertima, grupa još uvek izvodi kraći blok stranih pesama. Novopridošli Bajaga je imao velike probleme u školi, a kasnije i na fakultetu, zbog izbegavanja obaveza, obzirom da je redovno nastupao sa grupom.
Vrlo značajan koncert u istoriji grupe je bio 1. septembra 1979. godine na Tašmajdanu. Koncert je bio osmišljen kao promocija za debi album, ali je album izašao tek desetak dana posle koncerta. Uprkos tome publika je znala sve pesme i pevala sa Borom. Atmosferu je upotpunila antibaletska grupa Ribetine i njihova predvodnica, komična Meri Cakić, za koju se tada tvrdilo da je bila inpiracija za Borinu ,,Lutku sa naslovne strane".
Vrlo često su tekstovi i nazivi pesama Riblje Čorbe bili sporni, ali je najveći dogadjaj bio povlačenje iz prodaje debitantskog LP-a, zbog ,,društveno neprihvatljivih" stihova. Stotinak primeraka koji su tada prodati su postali rariteti, jer je ploča ubrzo vraćena u prodaju, naravno ,,preradjena".
Naredna izdanja grupe su prodavana u stotinama hiljada primeraka. Najveći tiraž je imao album ,,Mrtva priroda", prodata u 450.000 primeraka. Poznata je anegdota, kada je Bora nudio producentu Lesiću zaradu kao procenat prodaje, ali je ovaj odbio i tražio fiksnu zaradu. Posle prodatog 200.000-og primerka albuma, Bora mu je kupio flašu viskija i zahvalio mu se na uštedjenom novcu.
Na jednom koncertu u novobeogradskoj Hali sportova, direktor nije hteo da ugasi svetlo kako publika ne bi uništila parket. Tokom dugih pregovora izmedju Bore i njega, koji su trajali više od sat i po, publika je počela da lupa nogama po parketu, kako bi se svetlo konačno ugasilo, što se ubrzo i desilo. Veliko interesovanje za koncerte grupe su organizatori često zloupotrebljavali. Tako se desilo da u zagrebačkoj Ledenoj dvorani umesto 10.500 posetilaca, koliko je karata prodato, dodje preko 15.000 mladih. To je razlog što je u masi četrnaestogodišnja zagrepčanka Željka Marković izgažena (kasnije je preminula od povreda). Izbio je medijski skandal, a narednih meseci je grupi često otkazivano gostoprimstvo zbog straha od novih incidenata.
Početkom osamdesetih godina SUBNOR-i mnogih opština su pokrenuli kampanju osude muzike koju stvara Riblja Čorba. Kampanja je imala jakog odjeka u medijima. To se odrazilo i na grupu, jer su na koncertima organi reda bili veoma agresivni prema publici, ili koncerti uopšte nisu održavani. Ova kriza je prekinuta nagradom koju je grupa neočekivano dobila od Saveza komunista za 25. maj, Titov rodjendan. To je ipak bio samo uvod u naredne probleme. Republička cenzura je često zabranjivala neke pesme, a čak su se i ambasade azijskih i afričkih zemalja žalile na pojedine tekstove (,,Besni psi"). Vrhunac je bila rasprava u okviru komisije za informativno propagandno delovanje u okviru CK SKJ oko podobnosti pesama Riblje Čorbe.
1983. godine, u sklopu promotivne turneje za album, grupa organizuje koncert na beogradskom Sajmištu. Bora se sa prijateljima kladio da ce prodati više od 10.000 karata, ali obzirom da je prodato oko 8.000, izgubio je opkladu i morao je da se ošiša do glave. Na bini je tada i Vicko bio ošišan do glave, jer je ubrzo trebalo da ode u vojsku, pa ga je grupa pripremila. Tu je već bilo očito da grupa zapada u krizu.
Kriza doživljava vrhunac kada Bajaga i Rajko Kojić dobijaju otkaze, a da o tome saznaju iz medija. Kada su svi mislili da je grupa nestala sa scene, oni u zagrebačkom Kulušiću prave pravi povratak najviše zahvaljujući pesmi ,,Pogledaj dom svoj, andjele". Ta pesma ulazi u anale ex YU roka. Izabrana je za hit godine i decenije u hitu radija 202 i emitovana na MTV kanalu.
U to vreme, Bora sa Bregovićem i Tifom snima pesmu ,,Pedikulis Pubis", čime razbija iluziju o mržnji i ogromnom rivalitetu izmedju Riblje Čorbe i Bijelog dugmeta. 1985. Bora objavljuje svoju čuvenu zbirku poezije ,,Ravnodušan prema plaču". 1988. je primljen u Udruženje književnika Srbije. Tokom karijere je objavio još 4 zbirke pesama: ,,Hej Sloveni", ,,Prvih deset godina je najteže", ,,Neću" i ,,Psihopata i lopata".
Definitivan povratak grupe na staro mesto je početkom 1986. godine označio novi album sa udarnim hitovima ,,Amsterdam" (jedan deo pesme peva Edi Grant) i ,,Nemoj da ideš mojom ulicom". Iste godine na MESAM-u Riblja Čorba, Bora i Mića dobijaju nagrade za rok grupu godine, najboljeg kompozitora i autora hita godine, respektivno. Album ,,Labudova pesma" je trebalo da bude oproštajni, ali su se članovi predomislili, posle ponovljenih uspeha na koncertima. Naredni albumi nisu imali većih uspeha što se može pripisati i politici, koja je tada imala velikog uticaja na muziku.
Riblja Čorba je krajem devedesetih i poslednjih par godina bila veoma angažovana u političkim dešavanjima. Svirali su na mitinzima SDS-a u Republici Srpskoj, DSS-a u Srbiji, a snimljen je i album ,,Njihovi dani", koji je bio zabranjen u Srbiji. Grupa i Bora su dobijali bezbroj nagrada tokom karijere. Bora je pored muzičkih nagrada dobijao i književne nagrade.
Bora je 1990. godine osnovao Partiju običnih pijanaca (POP), koja je jedina u Srbiji bila zabranjena. Stranka je ušla u koaliciju sa SUP-om (Savez uživalaca piva) i Flašističkom strankom. Bora je i predsednik nezavisne države Kalemegdan u Beogradu.
Veliku podršku Bora je davao i grupi Mindjušari iz Knina, a snimao je i sa Bajom Malim Knindžom.
U par navrata Riblja Čorba je imala nastupe pod drugim nazivima, a da su za to znali samo najbliži prijatelji. Jedan od takvih nastupa su imali pod nazivom Debeli Bogoljub i ljuti tezgaroši u Beogradu.
Poslednji veliki koncert grupa je imala na stadionu Romantičara (OFK Beograda) pred oko 30.000 ljudi, leta 2002. godine. Ovaj koncert je obzirom na broj gostiju i predgrupa dobio epitet srpskog Woodstock-a... s pravom.
Rajko Kojić je posle duže bolesti umro 11. aprila 1997. godine u rodnom selu Jarkovac. Mića je vlasnik prodavnice instrumenata u Beogradu.
Diskografija grupe Riblja Čorba
Kost u grlu (1979)
Pokvarena mašta i prljave strasti (1981)
Mrtva priroda (1981)
Buvlja pijaca (1982)
Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju (1984)
Istina (1985)
Osmi nervni slom (1986)
Ujed za dušu (1987)
Priča o ljubavi obično ugnjavi (1988)
Koza nostra (1990)
Labudova pesma (1992)
Zbogom, Srbijo (1993)
Ostalo je ćutanje (1996)
Nojeva barka (1999)
Pišanje uz vetar (2001)
Ovde (2003)
Trilogija (2007)
Minut sa njom (2009)
Uzbuna! (2012)