Lešinar ptica
Lešinar
ježivotinja prilično neprijatnog imena ima veoma čudan način
ishrane, po kome se i zove tako. Naime, osnovna hrana ove ptice je
uginula životinja. Sve vrste lešinara se dele u dve velike grupe ?
lešinari starog sveta i lešinari novog sveta. Ova podela bazira na
podeli kontinenata (stari i novi svet).
Visina lešinara se
kreće od 60 cm do 1,4 m. Postoje, dakle, vrste koje gotovo i ne liče na
grabljivicu, ali ima i onih koji svojim izgledom uplaše i najhrabrije.
Vid ove životinje je neverovatno razvijen. U stanju je da primeti leš
dužine jednog metra sa više od 6 km. Karakteristika većeg broja vrsta
je ogoljena glava i vrat, dok je ostatak tela pokriven perjem.
Zakrivljen kljun i oštre kandže su takodje karakteristike ovih vrsta
ptica. Prosek životnog veka lešinara je 18 godina, ali pojedine vrste
žive i do 50 godina.
Većina vrsta lešinara kada ugleda žrtvu
ili leš životinje počinje da kruži oko njega. Onda se spušta i napada
ili se hrani, ako je u pitanju leš. Lešinari vrlo retko jedu ostatke
tela uginule životinje, već nabijaju glavu duboko u telo i jedu ostatke
hrane iz organizma životinje. Neki lešinari se hrane i gušterima,
insektima i manjim pticama. Postoje opet vrste koje se hrane kostima
uginule životinje. Zanimljivo je da su lešinari tihi dok nadleću žrtvu,
a veoma glasni kada se spuste i vode medjusobnu borbu oko plena. Čak je
verovatnije da se različite vrste lešinara neće boriti oko istog plena,
jer se hrane različitim delovima uginule životinje, dok to nije slučaj
sa istom vrstom lešinara. Lešinari su veoma temeljni u svom poslu i u
roku od pola sata od uginule životinje ostane samo skelet, a nekada čak
ni to (ako su u pitanju vrste koje jedu kosti).
Lešinari
se
pare jednom godišnje. Ženka snese uglavnom jedno jaje, čiji period
inkubacije traje oko 50 dana. Kada se izleće mladunac, oba
roditelja preuzimaju svoje obaveze oko njegovog podizanja.
Mladunac je spreman za poletanje tek sa četiri meseca, a do tada je
potpuno zavisan od roditelja.
Lešinar
gradi gnezdo od lišća i grančica. Gnezda su locirana na drveću i na
grebenima, a jednom napravljeno gnezdo može da traje nekoliko godina.
Ugroženost
nekih vrsta lešinara potiče od uništenja njihovih staništa, ali i od
njihovih sopstvenih grešaka. Naime, dešava se da lešinari pojedu
ostatke uginule životinje koju su napale ozbiljne patogene bakterije,
te se bolest prenese na njih i oni uginu.
Žive
u planinskim predelima, savanama i svim predelima koji su otvoreni.
Naseljavaju Evropu, Aziju, Afriku i Severnu Ameriku. Prelaze velike
udaljenosti u potrazi za hranom.
Neke
vrste lešinara su ugrožene i zaštićene nacionalnim zakonodavstvom. Vrše
vrlo važnu ekološku funkciju čišćenja ekosistema od ostataka uginulih
životinja.