Svetionik u Aleksandriji
Svetionik
u Aleksandriji je jedino od sedam svetskih čuda koje je od početka bilo
korišćeno u praktične svrhe. Ovaj svetionik je omogućavao bezbedan
pristanak brodova u veliku aleksandrijsku luku u Egiptu. Aleksandrijski
svetionik se nalazio na ostrvu Faros, nedaleko od egipatskog grada
Aleksandrije. Za ovo ostrvo se veruje da je dobilo ime kao faraonovo
ostrvo (Pharao?s). "Arhitektonsko čudo" tog vremena je emitovalo
svetlost koja se mogla videti na čak 50 kilometara od same luke.Nakon smrti Aleksandra Velikog njegov namesnik Ptolomej Soter je preuzeo vlast nad Egiptom i za prestonicu svoje države je uzeo Aleksandriju. Nedaleko od ovog grada nalazi se ostrvo Faros i velika luka na njemu. U tom delu su uslovi za pristajanje izuzetno nepovoljni, a obzirom da je i obala plitka, izgradnja svetionika je bila neophodna. Ovaj vladar je započeo gradnju svetionika 290. godine pre nove ere. Završetak izgradnje se desio posle njegove smrti, u vreme vladavine njegovog sina Ptolomeja Filadelfija.
Građevinu su projektovali naučnici aleksandrijske biblioteke muzeja. Ona je bila posvećena bogu Savioru. Ovo svetsko čudo je bilo sastavljeno iz tri nivoa: najniži u obliku kvadrata visine 55.9 metara, srednji, oktogonalni nivo visok 18.3 metara i treći, kružni nivo visok 7.3 metra. Ukupna visina je bila oko 120 metara. Svetionik je danju pomoću ogledala reflektovao svetlost Sunca, a noću je na njemu bila upaljena velika vatra koja je trebalo da navodi brodove. Legenda govori da je ogledalo spaljivalo neprijateljske brodove toliko daleko da nisu mogli ni prići luci.
Kada su Arapi pokorili Egipat proglasili su Kairo za prestonicu, jer nisu imali nikakve kontakte sa Mediteranom. Ipak, u spisima su ostala zabeležena njihova divljenja ovom svetioniku i uopšte Aleksandriji kao gradu.
Početak kraja ovog svetskog čuda počinje u IX veku nove ere. Najpre je razbijeno jedno ogledalo svetionika, koje kasnije nije ni zamenjeno, a zatim je zemljotres, koji je pogodio ovu oblast 956. godine nove ere, naneo je prva oštećenja svetioniku. Dva nova, veoma jaka zemljotresa iz 1303. i 1323. godine nove ere su značajno oštetila svetionik i u njega se više nije moglo ući, pa čak bilo je gotovo nemoguće i prići mu. 1480. godine egipatski sultan Mameluk Šatbej je odlučio da ojača zidine grada Aleksandrije i u tom poslu je koristio građevinski materijal od koga je bio sagrađen svetionik. To je bio i potpuni kraj ovog svetskog čuda.
Svetionik u Aleksandriji je poslednje drevno svetsko čudo koje je nestalo sa lica Zemlje. On je bio inspiracija za mnoge svetionike koji su kasnije izgrađeni duž obala Mediterana, a takođe naziv ostrva na kome se nalazio - faros, u romanskim jezicima danas označava svetionik. U novije vreme pronađeni su rimski novčići na kojima se nalazio ovaj svetionik.