Kakav kurs dinara treba očekivati

---

Prognoza kursa dinara

Iako je ovaj tekst napisan pre nekoliko godina, osnovni faktori koji utiču na kurs isti su i danas te se na osnovu tih faktora može prognozirati i kurs za 2013 i 2014. . godinu. U osnovi kurs dinara prevashodno predstavlja političku odluku iz razloga što je uvek moguć osnovati valutni odbor i imati fiksni kurs te u tom smislu navedeni faktori predstavljaju one pokazatelje koji utiču na formiranje kursa kada je doneta odluka da se vodi politika plivajućeg kursa.

U 2009. godini NBS nastojaće da održi stabilan kurs dinara, ali će pritisci ka smanjenju vrednosti dinara biti nastavljeni. Na vrednost dinara u odnosu na evro utiče veći broj faktora od kojih ćemo ovde neke analizirati, dajući ocenu + x ili ? saglasno da li deluju povoljno, neutralno ili nepovoljno na snagu dinara. Takođe nećemo suditi o ispravnosti mera ekonomske politike već ih samo konstatovati.

Faktori koji utiču na formiranje kursa dinara:

1. Poverenje građana u bankarski sistem
Strah građana Srbije od nemogućnosti podizanja ušteđevine iz banaka je zbog sećanja na devedesete sasvim razumljiv. Pokazalo se da je današnji bankarski sistem ipak mnogo stabilniji, ali ipak je određeni broj ljudi povukao depozite. To je naravno izazvalo tražnju za devizama u iznosu od više od 500 miliona evra i pritisak na kurs. Reakcija banaka i NBS je bila adekvatna i trenutno možemo tvrditi da je poverenje stabilno a veliki deo građana je u toku meseca štednje i drugih marketinških akcija vratio depozite u banke.
Uticaj: x

2. Stanje u spoljno trgovinskom bilansu
Kao što je poznato Srbija ima negativan spoljnostrgovinski bilans čija se razlika pokriva doznakama i penzijama iz inostranstva, stranim direktnim investicijama i kreditima. Prema klasičnim shvatanjima deficit upućuje na zaključak da je kurs nizak (ispod realnog, valuta precenjena). Prema platnobilansnoj teoriji, devizni kurs se formira na onom nivou na kome dolazi do uravnoteženja platnog bilansa. Posledično, rast deficita platnog (trgovinskog) bilansa dovešće do pada kursa valute zemlje koja ima ovaj deficit, ali o tome smo već smo pisali ovde. Izvozna struktura je nepromenjena u odnosu na predtranzicioni period, što znači da je nekonkurentna a toj nekonkurentnosti kurs ne može pomoći.
Uticaj: -

3. Kamatne stope
Kretanje kamatnih stopa značajno utiče na kurs. Investitori želeti da oplode svoj kapital po većoj stopi što dovodi do jačanja valute. NBS je povećala referentnu kamatnu stopu, dok su se druge CB uglavnom odlučile za smanjenje, u cilju podsticanja privredne aktivnosti. Viša (realna) kamatna stopa privlači kapital i jača tražnja za valutom te zemlje, ali može dovoditi do usporavnja privrede. Ovde ocenjujemo uticaj na kurs pa:
Uticaj +

4. Strane investicije
Ukoliko je zemlja atraktivna za investicije, dolazi do priliva kapitala i rasta tražnje za njenom valutom. U narednoj godini će verovatno biti ostvarene najavljene investicije (Fiat, NIS) ali je upitno da li će biti veće ili manje nego u 2008.
Uticaj x

5. Spoljna zaduženost
Visoka spoljna zaduženost ukazuje na mogućnost visoke tražnje za stranom valutom i rasta deviznog kursa.
Uticaj ?

6. Privredni rast i nezaposlenost
Atraktivnost tržišta akcija, rast BDP-a ili rast zaposlenosti dovode do jačanja valuta zemalja u kojima je zabeležen ovaj rast. U 2009. možemo očekivati manju stopu privrednog rasta nego u prethodnim godinama, ali u uslovima kad mnoge zemlje očekuje pad, to bi se moglo smatrati dobrim rezultatom.
Uticaj +

7. Mere monetarne politike
Narodna banka će nastaviti sa restriktivnim merama monetarne politike.
Utiacaj +

8. Politička nestabilnost i ekonomski rizik
Investitori ?be?e? iz rizične zemlje i valute. Srbija svakako nije uzor stabilnosti ali se situacija blago popravlja, ili barem ne pogoršava. Investitori su povukli oko 900 miliona evra iz repo stok hartija od vrednosti u vreme propadanja banka u USA, Islandu ...što pokazuje njihovu percepciju prema riziku. Situacija ipak trenutno deluje stabilno.
Uticaj: x

9. Uloga medija i način saopštavanja informacija
Mediji mogu imati veliki uticaj na ponašanje učesnika na deviznom tržištu. Ipak, često se dešava da neka jako važna informacija prođe nezapaženo ili da se neproverena informacija iznosi u javnost. Sa druge strane, dešava se da se naglašavaju informacije koje nisu mnogo bitne za donosioce odluka. Teško je reći da li se se izveštavanje medija ugrađje u kurs i ne reaguju svi isto na njih. Iako u medijim nije stvarana panika, opet su građani povukli značajnu sumu iz banaka pre par meseci.
Uticaj: x

10. Rast produktivnosti
Rast produktivnosti pozitivno deluje na vrednost nacionalne valute. Rast produktivnosti je bio prisutan u Srbiji u prethodnom periodu ali se ne može se očekivati neki dalji napredak na tom polju.
Uticaj: x


11. Trgovinske barijere, carine i kvote, SPP
Povećanje trgovinskih barijera utiče na apresijaciju valute te države a smanjivanje na pad vednosti. Jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koja nije praćena sredstvima iz predpristupnih fondova negativno će delovati na kurs.
Uticaj: -

12. Preferencije domaće u odnosu na stranu robu
Povećana tražnja za izvozom neke države utiče na apresijaciju njene valute, a povećanje tražnje za uvozom utiče na depresijaciju domaće valute. Građani Srbije preferiraju stranu robu, što kobinovano sa prethodnim faktorom negativno utiče. Strane investicije su u proteklom periodu donekle popravile izvoz, ali nedovoljno. Investicija fiata bi mogla pozitivno delovati, ali ne u 2009.
Uticaj: -

13. Stanje deviznih rezervi
NBS raspolaže sa deviznim rezervama koje su nekoliko puta veće od količine dinara u opticaju tako da NBS može intervenisati praktično neograničeno.
Uticaj: +

14. Doznake radnika iz inostranstva i penzije
Doznakama iz inostranstva pokriva se značajan deo trgovinskog deficita. Za očekivati je da ukoliko kriza ne dostigne velike razmere, doznake ostanu stabilne. Sa druge trane ukoliko bi se doznake smanjile to bi delovalo u pravcu smanjenja uvoza i standarda građana.
Uticaj: +

15. Kreditno zaduživanje u inostranstvu
Kreditno zaduživanje u narednom periodu biće otežano, aranžman sa MMF to može delomično kompenzovati.
Uticaj: -

Sve u svemu,
kurs dinara je odbranjiv na ovom nivou u 2009. godini ukoliko se svetska ekonomska kriza ne produbi. U tom slučaju bi pale doznake iz inostranstva i dodtano se smanjile investicije i mogućnost kreditnog zaduživanja. Očekujem stabilan kurs i u narednoj godini. M.K.

---