Kad je pronađen barut
Barut
je supstanca koja vrlo brzo gori. Najčeš?e su u primeni dve vrste
baruta i to crni i bezdimni barut. Taoisti u Kini, su u nadi za
pronalaskom leka za večni život, pronašli crni barut u IX veku. Kinezi
su u XI veku pronašli način da iskoriste crni barut za oružja. Oružja
koja su koristila barut su počela da se šire preko Koreje i Bliskog
istoka ka Evropi.
Crni barut je prvi hemijski pokretač
oružja i prvi eksploziv koji je zabeležen u istoriji. Crni barut je
mešavina sumpora, ćumura i kalijuma ili natrijum nitrata. Za razliku od
bezdimnog baruta, ponaša se više kao eksploziva zbog toga što njegovo
sagorevanje nije pod uticajem pritiska, ali predstavlja vrlo slab
eksploziv zbog sporog širenja tj. raspadanja. Zbog toga se koristi za
pištolje kako ne bi oštetio cev i kako bi izvršio direktan potisak na
metak. Glavni nedostatak crnog baruta su relativno mala količina
energije, za razliku od modernog bezdimnog, kao i velika količina gara
koji ostaje posle ispaljivanja metka. Prilikom sagorevanja, manje od
pola baruta se pretvara u gas. Ostatak se pretvara u sloj čađi i oblak
gustog dima. Uz prisustvo vlage iz vazduha, kalijum ili natrijum oksid,
se pretvaraju u hidroksid koji nagriza cev pištolja. Iz ovog razloga
oružja koja koriste crni barut moraju biti očišćena nakon svake
upotrebe.
U zavisnosti od veličine zrna i prostora zavisi i
brzina sagorevanja crnog baruta. Sitnija zrna izazivaju brže
sagorevanje, dok krupnija sporije sagorevanje. Tesno zatvoren u cevi,
on gori od jednog ka drugom kraju, što predstavlja željenu metodu za
potiskivanje metka.