Kad je nastala štamparska presa
štamparska
presa je uređaj za štampanje velikog broja kopija teksta na pravougaoni
papir. Prva presa je inventirana 1041. godine u Kini. Presu kakvu danas
poznajemo patentirao je 1450. godine nemac Johan Gutenberg. Gutenber je
prvi počeo da koristi pokretna slova, koja su pojedinačno izlivena, kao
i boju za štampanje na bazi ulja.
Originalna metoda
štampanja je bilo blok štampanje na pojedinačne drvene blokove. Ova
vrsta štampanja je najviše korišćena u Evropi za štampanje Bibilija.
Pre
nego što su počele da se štampaju knjige su se ručno kopirale u
manastirima ili u skriptarnicama. Dok je pojedincima trebala gotovo
cela godina da ručno kopiraju jedan primerak Biblije, pomoću
Gutenbergove štamparske prese bilo je moguće uraditi nekoliko stotina
primeraka godišnje. Svaka stranica papira ručno se ubacivala, kao i
raspored slova za svaku stranicu tako da je broj različitih stranica
izrađenih dnevno bio vrlo mali.
Za samo tri godine
Gutenbergova štamparska presa, bez obzira na otpor katoličke crkve,
uzela je maha po celoj Evropi. Ovaj metod štampe se nije menjao skoro
300. godina sve do pojave industrijske revolucije. Pronalaskom
štamparske prese na parni pogon od strane Friedrich Koenig-a i Andreas
Friedrich Bauer-a 1812. godine, bilo je moguće ištampati oko 10.000
kopija jedne stranice na dan. Oni su prva dva modela prodali novinskoj
kući The Times iz Londona 1814. godine. Kasnije su svoj prvi model
usavršili tako da je sada bilo moguće obostrano štampanje istovremeno.
Ovim je omogućeno štampanje novina većeg tiraža i široj masi ljudi. Od
1820. godine menjaju se standardi vezani za štampanje knjiga.
Sredinom
XIX veka, pojavom rotirajuće prese patentirane 1843. godine u SAD od
strane Richard M. Hoe-a, bilo je moguće štampanje milionskog broja
kopija jedne stranice na dan. Pokretna slova predstavljaju jedan od
najvećih pronalazaka prošlog milenijuma.