CN Tower
Nesumnjivo
je da su televizija i nove tehnologije obeležile poslednje godine.
Nekako uporedo sa tim je stalno ostvarivan san o novim, velelepnim i
visokim gradjevinama. CN Tower u Torontu je objekat koji je sjedinio
sva tri pomenuta fenomena. "Uzletanje" Toronta, kroz visoke gradjevine
je počelo šezdesetih godina prošlog veka. Jedan od najvećih problema u
telekomunikaciji su pravili izmešane frekvencije i signali televizija i
radija. Mali predajnici su se mešali i jači su obarali slabije,
gledaoci su gledali izmešane kanale, koji su se preklapali, tako da je
u jednom trenutku nastala potpuna konfuzija.Pod nadzorom Canadian National Railways-a, skraćeno CN, odlučeno je da se počne sa gradnjom tornja koji će rešiti nastale probleme. Planirano je da to bude ubedljivo najviša gradjevina u Torontu, koja će emitovati jak i čist signal televizijskih stanica. Dizajn i projekat tornja su radili stručnjaci iz svih delova sveta, a gradnju je trebalo da vrše kanadske kompanije. Inicijalna ideja je bila da se naprave tri uske kule koje će biti povezane "mostom" pri vrhu. Ideja je evoluirala u novu po kojoj je trebalo da se izgradi jedan toranj visok 540 metara, u čijoj će osnovi biti tri ogromne gradjevinske strukture, popularno nazvane "nogama tornja".
Radovi su počeli 1973. godine. Iskopano je više od 62.000 tona zemlje, da bi se napravio temelj dubok više od 15 metara. U sledećoj fazi su pravljene "noge tornja", koje su trebale da nose toranj težak preko 130.000 tona! Zatim se gradilo telo tornja. Kada je ono završeno trebalo je uraditi zaoštrenu kupolu, u kojoj je planirano da se naprave diskoteke, restorani i dekovi za prijem i emitovanje signala. Napravljeni su liftovi i metalne stepenice, kojih ima čak 2579. Kasnije je uvedeno još liftova, jer su postojeći bili prebukirani posetiocima.
Od početka radova do kraja izgradnje proteklo je nešto više od četiri meseca. Radilo se 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Konačna visina je bila manja od planirane s početka i iznosila je oko 435 metara. Potpuno uredjenje tornja i njegov današnji oblik su kompletirani početkom 1975. godine. Ukupna cena izgradnje je bila oko 57 miliona dolara, što je veoma mala vrednost, kada se uporedi sa ostalim cenama sličnih gradjevina.
Velika pažnja je posvećena sigurnosti. Toranj može da izdrži udare vetra do 260 km/h, što predstavlja najekstremnije uslove na planeti. Obzirom da je toranj laka meta za gromove, napravljen je ogroman gromobran radi zaštite i kao rezultat toga, u toku godine je moguće videti prosečno 75 udara groma u vrh tornja. Vožnja liftom do vrha tornja traje oko 2 minuta, a pri povoljnim vremenskim uslovima, sa njegove najviše tačke, moguće je videti čak 100 kilometara daleko. Ovo moderno svetsko čudo je 2 puta više od Ajfelove kule i tri puta više od Vašingtonskih spomenika. Poseti ga oko 300.000 turista godišnje.