Kolibri je ptica iz porodice trohilida. Do sada je
otkriveno preko 300 vrsta ove ptice letačice, koje se medjusobno
razlikuju najviše po veličini i brzini leta.
Primerci
kolibrija su veličine od 4 do 22 cm, imaju perje izuzetno jarkih boja i
dugačak kljun koji je pri kraju povijen i rascepljen, te strasno liči
na cevčicu. Ove ptice prave i do 75 zamaha krilima u sekundi i mogu da
lete brzinom i do 100 km/h. Ovo su jedine ptice koje mogu da lebde u
vazduhu i da lete unazad. Zanimljivo je da spavaju sa glavom nadole.
Ženke grade izuzetno mala gnezda u kojima polažu po dva jaja.
Većina
kolibrija ima šareno perje sa metalnim odsjajem. Najznačajnije obeležje
kivija je kljun koji je kod svake vrste drugačiji. Neki kolibriji imaju
dugačak i tanak kljun, neki savijen na dole, neki savijen na gore što
zavisi od vrste cveta čijim se nektarom hrane.
Kolibriji
imaju veliku frekvenciju zamaha krilima, čak 80 zamaha u sekundi. To im
omogućava da lete u stanu i unazad. Imaju veliki broj otkucaja srca u
munuti i udaha, a kada spavaju metabolizam im se usporava inače bi
umrli od gladi.
Hrane
se bubicama, larvama i kapima vode, koje prikupljaju u laticama cveća.
Takodje, važnu ulogu u prirodi obavljaju time što pospešuju
razmnožavanje cveća.
Žive u tropskim predelima Južne i
Srednje Amerike. Najmanja vrsta kolibrija je Mellisuga minima koja je
dugačka svega 4 cm, a najveća vrsta je Patagona gigas, čija dužina
dostiže 22 cm.