Kolibri je ptica iz porodice trohilida. Do sada je otkriveno preko 300 vrsta ove ptice letačice, koje se medjusobno razlikuju najviše po veličini i brzini leta.

Primerci kolibrija su veličine od 4 do 22 cm, imaju perje izuzetno jarkih boja i dugačak kljun koji je pri kraju povijen i rascepljen, te strasno liči na cevčicu. Ove ptice prave i do 75 zamaha krilima u sekundi i mogu da lete brzinom i do 100 km/h. Ovo su jedine ptice koje mogu da lebde u vazduhu i da lete unazad. Zanimljivo je da spavaju sa glavom nadole. Ženke grade izuzetno mala gnezda u kojima polažu po dva jaja.

Većina kolibrija ima šareno perje sa metalnim odsjajem. Najznačajnije obeležje kivija je kljun koji je kod svake vrste drugačiji. Neki kolibriji imaju dugačak i tanak kljun, neki savijen na dole, neki savijen na gore što zavisi od vrste cveta čijim se nektarom hrane.

Kolibriji imaju veliku frekvenciju zamaha krilima, čak 80 zamaha u sekundi. To im omogućava da lete u stanu i unazad. Imaju veliki broj otkucaja srca u munuti i udaha, a kada spavaju metabolizam im se usporava inače bi umrli od gladi.

Hrane se bubicama, larvama i kapima vode, koje prikupljaju u laticama cveća. Takodje, važnu ulogu u prirodi obavljaju time što pospešuju razmnožavanje cveća.

Žive u tropskim predelima Južne i Srednje Amerike. Najmanja vrsta kolibrija je Mellisuga minima koja je dugačka svega 4 cm, a najveća vrsta je Patagona gigas, čija dužina dostiže 22 cm.




Search