Giboni pripadaju porodici primata i od ostalih majmuna se izdvajaju po veoma dobrom i razvijenom vidu.
Postoji nekoliko vrsta gibona i zanimljivo je da su sve vrste veoma
ugrožene, najviše zbog gubitka prirodnog staništa, koje uništava čovek. Veličina
gibona umnogome zavisi od vrsta i veoma je oscilirajuća. Telo i veći
deo glave su pokriveni gustom dlakom, koja je zavisno od vrste i dela
tela koji pokriva, bela, oker ili svetlo braon. Mogu da okrenu glavu za
180 stepeni bez problema. Svaka vrsta gibona ima specifičan, jak i prodoran glas. Jačina glasa je tolika da se čuje u krugu od skoro 4 kilometra.
Gibon spada u ,,životinje akrobate''. Veoma duge ruke i razvijene noge mu omogućuju da skače na veoma udaljene grane ili da hoda po drvetu okrenut glavom ka zemlji. Oni se drže jednom rukom za drvo, njišu se i onda drugom rukom dohvataju sledeću granu.Brzina u skoku mu je oko 70 km/h. Ono što je karakterisrika ove porodice jeste da nemaju rep.
Svake 2 do 3 godine ženke donose na svet po jednog mladunca koji se na početku ne odvaja od majke i čvrsto se drži za njen trbuh. Kasnije se u odgajanje mladunca uključuje i tata. Mladunci sisaju od 1 do 2 godine, a polno su zreli sa 6 do 8 godina. Giboni žive u prirodi u proseku 25 godina.
Aktivni su danju. Noću spavaju glavom okrenuti na dole. Interesantno je da se giboni plaše vode. Hrane se voćem, cvećem, lišćem, insektima i manjim pticama. Prirodni neprijatelji su im leopardi i zmije.
Naseljavaju područje Jugoistočne Azije i žive u tropskim šumama na ostrvima Java, Sumatra, Borneo i u priobalnim predelima kopnenog dela Azije. photo by Diego Lapertina