Stari Egipat - građevine i piramide
Najimpresivnije
građevine Egipta svakako su piramide koje su građene kao grobnice
faraona. Do sada je pronađeno ukupno 46 piramida, a pretpostavlja se da
ima i još neotkrivenih pod nepreglednim peskom pustinja. Piramide
pocinju da grade vladari iz 3 dinastije. Prva piramida za koju znamo je
ona faraona Zosera iz vremena oko 2500.pn.e Ona nam je znacajna i zbog
toga sto znamo ko je bio arhitekta. To je bio Imhotep koji je kasnije
proglašen za božanstvo. Jedan od razloga što su piramide toliko
fascinantne je taj što su to bile prve građevine ikada sagrađene samo
slaganjem precizno isečenih ogromnih kamenih blokova jednih na druge. U
razvoju građevinarstva Egipat je tako bio neprikosnoveno carstvo više
od 2.000 godina..
Velika Keopsova piramida smatrana je
jednim od 7 svetskih cuda staroga sveta( i jedino koje je opstalo i do
današnjeg dana). Pored nje i svetionik na Farosu u Aleksandrijskoj luci
bio je svetsko cudo.U Aleksandriji se nalazila i čuvena biblioteka u
kojoj su se čuvalo kulturno blago antičkoga sveta
Egipćani
nisu slikali stvarne predstave iz života, već su njihove slike bile
vrsta dijagrama za koje se verovalo da imaju magičnu moć. Kako bi
sačuvali magičnu moć svoje umetnosti, umetnici su precizno
kopirali likovni stil svojih predaka, pa su tako svi umetnici drevnog
Egipta slikali na isti način stvarajući veoma slične slikovne prikaze.
Ovi prikazi u grobnicama usko su vezani za egipatsko slikovno pismo ili
hijeroglife za koje se veruje da su nastali još pre oko 5 000 godina.
Egipćani su magične moći pripisivali i hijeroglifima i uglavnom su ih
korisili u hramovima i grobnicama. Hijeroglifski simboli,
odnosno slikovno pismo, zapravo predstavljaju cele reči povezane
posebnim znacima kojima su umetnici obično opisivali život i verovanja
preminulog koji je sahranjen u toj grobnici.
Svetionik u
Aleksandriji bio je jedno od
7 svetskih čuda staroga sveta( kao i
piramide).U Egiptu se nalazilo i jedno od 2 proročišta antičkoga
sveta.To je proročište u Sivi u Libijskoj pustinji koje je Aleksandra
Velikog proglasilo božanstvom.Ovde bi trebale slike piramida i
Svetionika ako ih ima.
Egipćani su verovali u zagrobni
život. Preminule su balzamovali i sahranjivali u piramidama. Rec
'mumija' dolazi iz arapskog jezika i znači 'telo sacuvano pomocu voska
ili katrana'. Balzamovanje je pocinjalo vađenjem mozga, creva, srca i
pluća koji su čuvani u cetiri zasebne vaze. Zatim su u telo stavljane
soli, koje su u delovanju sa suvim pustinjskim suncem, izvlacile vlagu.
Osuđeni leš umotali bi u stotine metara pamucnog platna. Čitav proces
trajao je 70 dana.
Kroz mumificiranje Egipćani su
dobro upoznali ljudski organizam.Staroegipatski lekari bili su na ceni
na Starom istoku jer su znali kako funkcioniše krvotok, umeli su da
leče zubne i očne bolesti. Staroegipatski lekari pre nego što bi počeli
da leče morali su da prođu specifičan test. U hramu boginje
Sehmet , zaštitnice medicine, morao je da dozvoli da ga ugrize zmija ?
ako bi uspeo da izleči sebe, bio je sposoban da leči i druge.