Velika piramida u Gizi
Velika
piramida u Gizi je najstarije svetsko čudo, a takodje i jedino očuvano svetsko čudo, za
razliku od ostalih. Giza je grad u
Egiptu, nekropolj antičkog Memfisa, koji se nalazi na zapadnoj obali reke Nil, a danas je
deo Kaira. U samom gradu postoji deset piramida, a Keopsova je najstarija i najveća. Na
mestu gde se nalazi ovo svetsko čudo, nalaze se 3 piramide, ali samo najveća od njih -
Keopsova se smatra svetskim čudom. Gradnja ove piramide je počela 2550. godine pre nove ere po naredbi faraona Keopsa (poznatog i kao Kufu). Gradnja je trajala oko 20 godina i u noj je učestvovalo oko 100.000 ljudi. Piramida je zamišljena kao mastaba - otmena platforma koja natkriva kraljevsku grobnicu. Ona je bila namenjena za Keopsa i njegovu ženu. Izgradnja je izvodjena u nekoliko faza: najpre je pripreman i čišćen teren, zatim su doneti i postavljeni ogromni kameni blokovi, da bi u finalnoj fazi bio nanet sloj koji je činio piramidu potpuno glatkom. Danas je ovaj sloj propao i njen spoljni izgled čine kameni blokovi naneti u drugoj fazi. Ono što je do danas ostalo nepoznato je način na koji su postavljani kameni blokovi. Različiti naučnici daju različita objašnjenja. Najpoznatije su dve teorije po kojima su kameni blokovi postavljani pomoću dugačkih poluga ili pomoću spiralne rampe, koja se podizala sa postavljanjem svakog novog reda ovih blokova.
Velika piramida je bila visoka 146 metara, ali se tokom godina urušila i danas je desetak metara niža. Sve stranice osnove piramide su duge po 229 metara i pozicionirane su veoma precizno - svaka prema jednoj od četiri strane sveta. Sama piramida je izuzetno precizno gradjena i u bilo kom njenom delu, horizontalni presek je u obliku kvadrata. Nagib stranica piramide je 51 stepen i 51 minut. Piramida je sagradjena od 2,5 miliona kamenih blokova, od kojih je svaki težak više od 2 tone. Dužina ovih blokova se kretala i do 5 metara, a visina je bila 2 metra. Oni su pravljeni od crvenog granita i krečnjaka. Pravili su ih robovi u kamenolomu na istočnoj obali Nila, odakle su ih dopremali brodovima. To se moglo raditi jedino u proleće kada se Nil izlivao i zbog toga je toliko dugo trajala gradnja piramide. Za prenos svih kamenih blokova je bilo potrebno preko 500.000 plovidbi. Ulaz u piramidu se nalazi sa severne strane. Unutrašnjost piramide čini veliki broj holova i tri velike prostorije. Glavna, velika kraljevska odaja je u središnjem unutrašnjem delu piramide, gde se nalazi kraljevska grobnica. Sarkofag u kom je sahranjeno balsamovano telo Keopsa je izradjen od crvenog granita, kao i većina unutrašnjih zidova piramide.
Zanimljivo je da je sarkofag po svojim dimenzijama samo 1 cm uži od ulaza u piramidu. U Starom Egiptu se verovalo da dužina zagrobnog života zavisi od toga koliko će dugo biti očuvano njihovo telo. Zbog toga su balsamovali tela vladara i sahranjivali ih duboko u ove velike gradjevine. U samim piramidama je ostavljana i hrana, piše, sredstva zabave i sve ono za šta se smatralo da će biti potrebno kraljevima u zagrobnom životu. Sa južne strane Keopsove piramide se nalazi takozvani Sunčev brod, koji je pronadjen 1954. godine. Još uvek se ne može sa sigurnošću reći čemu je služio ovaj brod, ali se pretpostavlja da je njim telo Keopsa doveženo u grobnicu i da je to simbolično trebalo da predstavlja Keopsov poslednji put na ovom svetu ka zagrobnom životu. Ovo je bila najviša gradjevina na Zemlji više od 4 hiljade godina. Prve više gradjevine su sagradjene tek u krajem 19. veka nove ere. Danas je ova piramida uz ostale manje, skulpture Sfinge i ostale manje poznate okolne elemente velika turistička atrakcija u Egiptu.photo by: dungedung, CC