Kanal ispod La Manša
Channel
tunnel spaja Britaniju i Francusku kroz jedan od najužih delova La
Manša i smatra se jednim od arhitektonskih čuda dvadesetog veka.
Ovaj tunel je dug 51 kilometar i ima kapacitet od 600 vožnji vozom
dnevno. 39 kilometara tunela se nalazi pod vodom. Tunel ima tri trake.
Dve spoljne se koriste za kretanje vozova u jednom i drugom smeru, a
srednja traka se koristi za hitne slučajeve i kao bezbednosno mesto za
putnike u slučaju incidentnih situacija. Vozovi prevoze automobile i
kamione izmedju ove dve kopnene oblasti. Dužina pojedinačnog voza je
oko 800 metara i ima u proseku 30 vagona. Jedan voz može da preveze i
do 180 automobila ili tridesetak velikih kamiona sa robom. Voz se kreće
brzinom od 130 km/h, kada se nalazi u delu tunela ispod vode i put
traje oko 35 minuta.Postoje i putnički vozovi koji koriste ovaj podvodni tunel. To su relacije koje spajaju London i Pariz. Vožnja izmedju ova dva grada traje oko 3 sata, a voz se kreće brzinom od 140 km/h u proseku. Kompanija Eurotunnel ima koncesiju na korišćenje ovog tunela do 2052. godine, koju su odobrile Britanska i Francuska vlada. Ona koristi svoje vozove i naplaćuje korišćenje tunela drugim voznim prevoziocima. Pregovori i dogovori oko njegove izgradnje, izmedju Francuske i Velike Britanije, su počeli još s kraja XIX veka. Posle velikih problema za zelenim stolom, ali i na mestu izgradnje, on je završen tek 1994. godine.
Prvi projekti za ovaj tunel su izradjeni još 1802. godine. Prvi ozbiljniji planovi, pa i početni radovi su krenuli tridesetih godina XIX veka. Britanija je tri puta prekidala projekte i radove, što zbog nedostatka novca, što zbog pitanja nacionalne bezbednosti. Čak su u pojedinim trenucima mnogo bliže realnosti izgledali mostovi preko kanala.
Ipak, septembra 1987. godine počinje izgradnja, koja će dovesti do izgradnje podvodnog tunela. U radove je bilo uključeno 15.000 ljudi, a konačna cifra koštanja je bila 11 milijardi funti, što je više nego duplo skuplje od planiranih ulaganja. Svečano otvaranje je obavljeno 6. maja 1994. godine, kada su to presecanjem trake obeležili engleska kraljica Elizabeta II i francuski predsednik Fransoa Miteran. U početku tunel nije radio punim kapacitetima, ali je već decembra iste godine počeo da koristi sve svoje mogućnosti. Photo: mortadelo