Sivi
kit nije najveća životinja na svetu, ali zasigurno spada u red
najvećih. Dužina sivog kita se kreće od 13 do 14,5 metara. Zanimljivo
je da su ženke duže i krupnije od mužjaka. Težina ovih životinja je od
30 do 35 tona. Ženke donose po jednog mladunca svakih par godina i oni
su pri rodjenju dugi oko 5 metara.
Na koži ima bele mrlje koje ustvari predstvljaju čitave kolonije parazita.
Ovaj kit se razlikuje od
drugih vrsta kitova po tome što se hrani na dnu mora. Za razliku od
drugih kitova, on na dnu otvara usta, zahvata ogroman zalogaj i na taj
način se hrani. Tzv. kitove kosti (ploče, slične rešetkama, koje kit
ima umesto zuba) služe kao filteri za mulj. Osnovna hrana ovih kitova
su beskičmenjaci koji se nalaze na dnu okeana.
Sivi kitovi
su nastanjeni u Severnom ledenom okeanu, posebno u Beringovom i
Čukotskom moru (izmedju Ruske federacije i Aljaske u Americi). U jesen
se ovi kitovi sele do obala Meksika i Kalifornije. To su najveće i
najduže poznate migracije sisara. Tokom ovih migracija, oni predju
preko 9.000 km.
Procenjuje
se da na našoj planeti postoji oko 25.000 primeraka sivog kita. Sivi
kitovi su jedina vrsta kitova koja se približava obali. To je razlog
izumiranja atlanskih sivih kitova. Danas ih ima samo u Pacifiku. Tek
1946. godine je vrsta stavljena pod zaštitu i tako sačuvana od
izumiranja.