Beli nosorog
(Rhinocerotidae Ceratotherium)
Iako se zove beli nosorog, stvarna boja ovog nosoroga je siva!
Visina ove životinje je oko 1,7 m, a dužina od 3,5 do 4,25
m. Težina ovih životinja se kreće od 1600 do 2260 kg. Beli nosorog ima
kožu pepeljasto sive boje. Na glavi ima dva velika roga, oči sitne i
spuštene ka vrhu glave i široka usta. Rogovi nosoroga
nisu koštana tkiva, već izrasline iz kože, slične ljudskoj koži
i noktima. Žive od 25 do 45 godina.
Nosorozi
imaju jake i kratke noge i debelo i zdepasto telo. Svaka noga ima tri
prsta koji se završavaju širokim kopitom. Koža im je debele. Ove
životinje karakteriše loš vid, ali je to nadoknađeno izuzetno dobrim
njuhom i sluhom.
Nosorozi žive sami, ponekad se mogu naći
u manjim krdima. Ako je naka ženka u teranju, može doći do borbe između
mužjaka. Pobednik se udvara ženki vrlo upadljivo, da bi na kraju došlo
do parenja. Period skotnosti traje od 15 do 18 meseci posle čega se
rađa mladunče koje ostaje sa majkom do 2,5 godine.
Nosorozi
su plašljivi, ali kada se osete ugroženim napadaju, tada mogu dostići
brzinu od 45km na čas. Nekada njihovi mladunci mogu biti napadnuti od
velikih mačaka, ali izuzev čoveka nemaju prirodnih naprijatelja.
Za razliku od ostalih vrsta nosoroga, na prvom mestu crnog
nosoroga, beli nosorog je veoma društvena životinja. Dominantni
mužjak čuva teritoriji na kojoj žive majka i mladunci.
Hrane se kratkim travama, kojima su savane Afrike veoma bogate. Naseljavaju otvorene savane Istočne i Južne Afrike. Gotovo
80% populacije belih nosoroga se nalazi u Južnoafričkoj Republici,
najviše zahvaljujući zakonima koji štite ove životinje.
Beli nosorozi su veoma ugroženi, najviše od strane
lovokradica. Jedan od glavnih razloga zbog kojih se love su verovanja u
afričkim kulturama da rogovi nosoroga imaju medicinsku vrednost i da
leče neke bolesti. Danas u mnogim afričkim zemljama lovokradicama preti
višegodišnji zatvor ukoliko love ove životinje.