Bengalski tigar
(Felidae tigris)
Benglalski tigar je po mnogima
najlepši primerak iz porodice mačaka, ali pored toga ga prati i
reputacija veoma krvoločne životinje.Na telu bengalskog tigra se
pojavljuju lepo uklopljene narandžasta, žuta, bela, krem i crna boja.
Vertikalne pruge ovog tigra se nalaze na svim delovima tela, sem na
stomaku, gde je boja bela i krem. Celo telo je pokriveno gustom dlakom.
Svetlo plave oči samo dopunjuju lepotu ove životinje. Primerci ove
vrste su dugi od 2,7 do 3 metra. Ženke su po pravilu kraće od mužjaka. Težina bengalskog tigra se kreće od 135 kg (ženke) do 225 kg (mužjaci). Ženka obično na 4 do 5 godina donese na svet 2 do 4 mala tigrića. Zanimljivo je da bengalski tigar kraće živi u divljini, nego u rezervatima i zoološkim vrtovima. Najčešće živi od 15 do 18 godina.
Bengalski tigrovi žive sami, svaki na svojoj teritoriji. U vreme parenja mužjaci odlaze na teritoriju ženke i posle parenja je napuštaju i ne učestvuju u podizanju mladih. Majka ih posle 15 nedelja donosi na svet i prvih šest meseci oni samo sisaju, a nakon tog perioda im počinje donostiti manje životinje. Sa šest meseci ih ostavlja same po nekoliko dana dok ona lovi, a kada još malo porastu mladunci idu u lov sa njom. Mladi tigrovi ostaju sa majkom 2 do 3 godine dok ona ne postane ponovo spremna da se pari.
Osnovnu hranu bengalskog tigra čine divlja svinja, antilopa, bufalo i jelen. U jednom obroku, ovaj tigar pojede i do 40 kg hrane. Love u ranim jutarnjim časovima i u sumrak. Njegova boja se savršeno uklapa u visoke trave, tako da je prilično nevidljiv za svoje žrtve. Svoj ulov najčešće vuče do jezera ili obližnjih voda, gde ga pojede, hladeći se u vodi.Žive u tropskim šumama, na mestima gde postoje visoke trave i u močvarnim predelima. Najviše ih ima u Indiji, Bangladešu, Mijanmaru, Butanu i Nepalu.
Procenjuje se da postoji samo 3000 primeraka ovih tigrova u divljini. Zaštićeni su mnogim medjunarodnim konvencijama. Neke kulture koriste kosti bengalskog tigra u medicinske svrhe.