Božićni običaji
Kada se slave?
Badnji
dan i Božić, slave se 24, i 25. decembra po starom tj. 6. i 7. januara
po novom kalendaru.To je praznik cele porodice i ona je tokom
prazničnih dana obično na okupu. Za ovaj praznik vezani su lepi božićni
običaji i ovi praznici se kod Srba najsvečanije proslavljaju.
"Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista,
Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja
novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva
i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim
običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni
smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća
porodicu i imanje domaćina.
Sve je to izrađeno u kratkoj narodnoj
zdravici i molitvi o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom
domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica,
neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"
Običaji na Badnji dan
Božićni
običaji i praznovanje počinju badnjim danom tako što domaćin rano
ujutru odlazi da iseče badnjak - najčešće hrastovo drvce. Na badnji dan
se posti a uveče se pali badnjak. Takođe na ovaj dan se ništa ne iznosi iz kuće, obeduje
se na slami, jedu se posna jela. Tu je još paljenje
badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame
po podu, uz kvocanje i pijukanje, pa badnjedanska
večera na podu, simbolika sveća, oraha, meda,
vina, svenoćnog bdenja u išćekivanju Božića.
Običaji na prvi dan Božića
Na
prvi Božićni dan unosi se nenađeta vode i dočekivuje položajnik.
Odlazi se u crkvu na službu i pričest, i nakon posta na ovaj dan se
jede i prvi mrsni doručak. I za ovaj su vezani razni božićni običaji
koji se donekle razlikuju po regionima. "Prvi dan božića je dan radosti
rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom
domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti
Bogorodici. "
Slavljenje Božića kod različitih naroda
U
pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do a svaki narod je
uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika. Tako je u Rusiji
običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče a zatim sledi
specijalna večera bez mesa. Zanilmljivo je da pravoslavci u Siriji i
Egiptu božić proslavljaju slično kao i Rusi, jer su upravo ruski
sveštenici doneli pravoslavlje na Bliski istok i u Afriku.
U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar deca na badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat budu počašćeni slatkišima ili novcem. Sličan običaj postoji i kod nas.
U
Bugarskoj se za badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez
mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. Nakon večere svi članovi
porodice ustaju u isto vreme.
U Ukrajini je najvažniji deo
proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera. Prisutan je
običaj unošenja snopa pšenice u domaćinstva koji je sličan našem
običaju donošenja slame. Ovaj običaj se u Ukrjajini naziva diduh (dedin
duh) i simbolizuje pretke i želju da godina dobro rodi.
U
Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca) ali se prase
žrtvuje na dan svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi
kalendar) a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Posebnost rumunske
božićne trpeze čini "kozonaši" - kolač sa grožđicama i lješnicima.
Takođe je prisutan običaj da deca za badnje veče idu od kuće do kuće i
pevaju božićne pesme.
U Makedoniji, običaji su slični
našim ali dečije pevanje božićnih pesama od vrata do vrata, koje
nazivaju kolede pada 5. januara. Dan kasnije, na badnje veče sledi
unošenjena kućno ognjište
donosi božićnog drva - "badnik". Drvo se pre toga iseče na tri
dijela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dijela u kuću unese
otac..
U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.
Izvori:
http://www.spc-innsbruck.at/radnaverzija/vera_i_obicaji/obicaji/vio_bozicni_obicaji.htm
http://www.obrenovac.org/crkva/bozic/o_bozicu.htm
http://www.spcportal.org/index.php?pg=1110&lang=srl
http://www.glassrpske.com