Morž


(Odobenus rosmarus)

morz slika Mnogi ovu životinju posmatraju kao foku, što na neki način i jeste, jer spadaju u istu grupu životinja. Ipak, složićete se specifičan izgled ovih životinja zahteva da ih razlikujemo od drugih foka. Mužjak ove životinje je težak od 800 do 1.700 kg, a ženke teže od 400 do 1.250 kg. Razlikuju se dve vrste morža ? atlanski i pacifički. Pacifička grupa je krupnija od atlanske. Imaju dve ogromne kljove i specifične brkove, kroz koje prolaze nervi i krv. Morž ima oko 700 dlaka rasporedjenih u 13 do 15 redova.Brkove koriste kao čulo mirisa, za pronalaženje hrane. Debljina sala na ovim životinjama je oko 15 centimetara, ona im je i rezervna energija u slučaju slabije ishrane.

Mrževi su mesojedi i pripadaju porodici perajara. Morž se hrani rakovima, ribama, puževima, morskim crvima i drugim beskičmenjacima. Obe vrste morža žive u hladnim predelima, na temperaturama od -15 do +5 stepeni. Naseljavaju predele hladnih mora oko Arktika.

Jedini prirodni neprijatelji morževa su kitovi ubice i polarni medvedi. Polarni medvedi ih napadaju jurišem, što krdo tera u beg, a onda ubijaju mladunce ili zaostale jedinke. Velike kljove su ustvari izduženi očnjaci koji mužjacima služe za borbu oko prevlasti nad ženkama, jer samo najsnažniji imaju pravo da se pare.

Zanimljivo je da morž dve trećine svog života provede u vodi. Na kopno izlaze samo ako se izuzetno umore i kada se ženke poradjaju, odnosno dok mladunci nisu sposobni za život u vodi. tako de se čitava krda mogu okupiti na plažama ili na santama leda. Preferiraju zaledjene, snežne površine, ali ako njih nema, ne prezaju od izlaska na stenovite obale. U svetu ima oko 250.000 primeraka ovih životinja.




Search