Ajkula čekićara
čekićare su ajkule koje žive u najvećim jatima koje postoje u okeanu. Naučnici su do sada otkrili desetak podvrsta ovih ajkula.
Prednji
deo ajkule zaista podseća na čekić pa su zbog toga i dobile ime
čekićare. Zahvaljujući ovom delu, čekićare mogu mnogo brže menjati
pravac kada plivaju od ostalih ajkula. Oči i nozdrve im se nalaze na
ivicama ?čekića? i veoma su krupne. ?Čekić? ovih ajkula je hrskavičavo
tkivo, koje je obloženo krvnim sudovima i tankim slojem mekog tkiva.
Čekićare, kao i većina ostalih ajkula spada u grupu riba sa
hrskavičavim skeletom. Sa bočne strane se nalaze škrge u obliku
proreza. Velika usta se nalaze desetak centimetara iza čekića ajkule na
donjem delu tela. Ajkule čekićare karakterišu i veoma jaki i krupni
zubi.
Veličina ovih riba može biti različita. Najčešće se
kraće u rasponu izmedju 3 i 6 metara, ali su zabeleženi i krupniji
primerci, koji su dostizali dužinu čak i do 8 metara. Takodje, postoje
podvrste koje dostižu dužinu od svega jednog metra. Težina se kreće
izmedju 250 i 700 kilograma.
Ovo su veoma brze grabljivice.
One nemaju mehur u telu, koji bi ih održavao u vodi. Zbog toga
neprestano plivaju pomoću peraja i stalnim pokretima tela levo - desno.
Čekićare imaju četiri vrste peraja, koja im pomažu da se kreću u svim
pravcima, ubrzavaju ili usporavaju svoje kretanje, kao i da održavaju
ravnotežu u vodi.
Hrane se sitnom ribom koju love u vodi.
Omiljena hrana ovih riba su tune. Često možemo videti i na hiljade
čekićara u jatu kako ih love.
Tokom godine usled podizanja
temperature desi se da mnoge čekićare dobiju gljivične infekcije pri
čemu im mnoge sitnije ribe pomažu da se očiste čupkajući gljivice sa
tela ovih ajkula.
Zabeleženo je nekoliko slučajeva da ove ajkule napadnu ljude, te se smatraju opasnim po plivače.
čekićare naseljavaju umereno tople delove Atlantskog okeana, Meksičkog zaliva i Karipskog mora.