Veliki - Tihi okean
Veliki
Tihi okean je najveći i najdublji od četiri okeana na našoj planeti.
Često se naziva i Pacifički okean. On pokriva jednu trećinu površine
planete i čini polovinu otvorenih voda na Zemlji.
Često se
deli na Južni i Severni Pacifik, a linija deljenja je ekvatorska
linija. Pacifik vodi poreklo od portugalske reči miran, tih (otuda i
naziv Tihi okean u našem jeziku). Naziv mu je dao portugalski
moreplovac Ferdinand Magelan još 1520. godine.
Najveći deo
biljnog i životinjskog sveta je koncentrisan u priobalnim delovima
Tihog okeana. Ovo su vode koje čine jedan od glavnih izvora ishrane za
veliki deo ljudske populacije. U ovom okeanu se nalazi i veliki broj
koralnih grebena medju kojima i Veliki koralni greben u blizini obala
Australije, čija je dužina preko 2.000 kilometara.
U Tihom okeanu se nalaze i velika izvorišta nafte i nekih metala, posebno uz obale Kine, Kalifornije, Aljaske i Indonezije.
Granice
Tihog okeana čine: na istoku Severna i Južna Amerika, na severu
Beringov moreuz, na zapadu Azija, Malajski arhipelag i Australija i na
jugu Antarktik. Njegova granica sa Indijskim okeanom nije zvanično
definisana.
Površina Tihog okeana je 165 milijardi
kvadratnih kilometara, što je veće od celokupnog kopna na Zemlji.
Prosečna dubina okeana je 4.280 metara, a najveća zabeležena dubina je
11.033 metra. U ovom okeanu se nalazi više od 30.000 manjih i većih
ostrva, ali njihova ukupna površina je svega 0,25% ukupne površine ovog
okeana. Mnoga od ovih ostrva su vulkanskog porekla. Najveća ostrva u
ovom okeanu su Japan, Indonezija, Nova Gvineja, Galapagos, Tajvan i
Filipini. Okeanska ostrva, koja predstavljaju planine koje izrastaju iz
okeana i čiji vrhovi čine kopno na zemlji, su kolektivno nazvani
Okeanija.
Ovo je i najstariji okean na Zemlji. Stene u njemu datiraju još od pre 200 miliona godina.