Mesec
Mesec,
prirodni Zemljin satelit, svakog dana izlazi i zalazi kasnije nego
prethodnog dana, što je dokaz da on nije nepomičan na nebeskoj sferi.
Oko Zemlje se kreće po eliptičnoj orbiti. Mesec nije ni zvezda ni
planeta. On je stenovita lopta koja se okreće oko Zemlje i potrebno mu
je 27 dana da obiđe ceo krug. On je najsvetliji objekat na noćnom nebu,
iako je svetlost kojom sija u stvari odbijena Sunčeva svetlost. Prečnik
Meseca iznosi 3 476 kilometara, njegova prosečna udaljenost od Zemlje
iznosi 384 600 kilometara, a temperatura na njegovoj površini se kreće
u intervalu od -155 do 105 C.
Mesečeve mene (različiti
''oblici'' Meseca) ili faze posledica su uzajamnog položaja Meseca,
Sunca i Zemlje. Mesečeva površina odbija deo Sunčeve svetlosti koja
pada na nju. Kada je Mesec između Sunca i Zemlje, prema nama je
okrenuta njegova neosvetljena strana i on se tada ne vidi. To je mlad
Mesec. Linija koja deli osvetljenu od neosvetljene strane Meseca pomera
se iz dana u dan, sve dok disk Meseca okrenut prema Zemlji ne bude
potpuno osvetljen. To je pun Mesec. U tom trenutku Zemlja se nalazi
između Meseca i Sunca. Posle toga, na desnom rubu Mesečevog diska
pojavljuje se neosvetljeni deo, a osvetljeni se sve više smanjuje sve
dok Mesec ponovo ne postane mlad Mesec.
U vreme punog Meseca
lepo se vide mora, ogromne ravnice bez vode i vazduha. Povrišina Meseca
je pokrivena kraterima raznovrsnog oblika. Neki su iznutra potpuno
ravni, dok se kod drugih u krateru nalazi jedno ili čak i više
centralnih uzvišenja.
Kretanje Meseca izaziva i neke pojave
veoma zanimljive za posmatranje. To su pre svega pomračenje Sunca i
Meseca. Pomračenje Meseca se događa kada Mesec uđe u Zemljinu senku,
što se može desiti samo za vreme punog Meseca. Tada Sunčevo svetlo ne
dopire do Meseca pa nam se čini kao da je nestao. Ako Mesec uđe potpuno
u Zemljinu senku, pomračenje je potpuno. Najduže moguće trajanje
potpunog pomračenja Meseca iznosi 1h 45min.