Mesec


Mesec, prirodni Zemljin satelit, svakog dana izlazi i zalazi kasnije nego prethodnog dana, što je dokaz da on nije nepomičan na nebeskoj sferi. Oko Zemlje se kreće po eliptičnoj orbiti. Mesec nije ni zvezda ni planeta. On je stenovita lopta koja se okreće oko Zemlje i potrebno mu je 27 dana da obiđe ceo krug. On je najsvetliji objekat na noćnom nebu, iako je svetlost kojom sija u stvari odbijena Sunčeva svetlost. Prečnik Meseca iznosi 3 476 kilometara, njegova prosečna udaljenost od Zemlje iznosi 384 600 kilometara, a temperatura na njegovoj površini se kreće u intervalu od -155 do 105 C.

Mesečeve mene (različiti ''oblici'' Meseca) ili faze posledica su uzajamnog položaja Meseca, Sunca i Zemlje. Mesečeva površina odbija deo Sunčeve svetlosti koja pada na nju. Kada je Mesec između Sunca i Zemlje, prema nama je okrenuta njegova neosvetljena strana i on se tada ne vidi. To je mlad Mesec. Linija koja deli osvetljenu od neosvetljene strane Meseca pomera se iz dana u dan, sve dok disk Meseca okrenut prema Zemlji ne bude potpuno osvetljen. To je pun Mesec. U tom trenutku Zemlja se nalazi između Meseca i Sunca. Posle toga, na desnom rubu Mesečevog diska pojavljuje se neosvetljeni deo, a osvetljeni se sve više smanjuje sve dok Mesec ponovo ne postane mlad Mesec.

U vreme punog Meseca lepo se vide mora, ogromne ravnice bez vode i vazduha. Povrišina Meseca je pokrivena kraterima raznovrsnog oblika. Neki su iznutra potpuno ravni, dok se kod drugih u krateru nalazi jedno ili čak i više centralnih uzvišenja.

Kretanje Meseca izaziva i neke pojave veoma zanimljive za posmatranje. To su pre svega pomračenje Sunca i Meseca. Pomračenje Meseca se događa kada Mesec uđe u Zemljinu senku, što se može desiti samo za vreme punog Meseca. Tada Sunčevo svetlo ne dopire do Meseca pa nam se čini kao da je nestao. Ako Mesec uđe potpuno u Zemljinu senku, pomračenje je potpuno. Najduže moguće trajanje potpunog pomračenja Meseca iznosi 1h 45min.



Search