Latinski naziv ove vrste antilopa u prevodu znači divlja životinja sa iskrivljenim rogovima. Uključujući
rogove, visina adaks antilope je od 150 do 170 cm. Rogovi su dugi oko
pola metra. Težina se kreće od 60 do 125 kg, s tim što su mužjaci dosta
teži od ženki. Adaks je prekriven dlakom, koja je na glavi braon boje,
a po ostatku tela svetlo siva i bela, zavisno od toga da li je zima ili
leto. Boja dlake se menja radi regulisanja telesne temperature. Ima
pljosnata stopala, koja je donekle štite od opasnosti od živog peska.
Žive do 20 godina.
Adaks antilopa naseljava pustinjske i
stepske krajeve u Severnoj Africi. Najviše ih ima u državama Čad, Mali,
Mauritanija i Niger. Hrani se travom, šibljem, busenjem i drugim
biljem. Gotovo da nemaju potrebe za vodom, jer je uzimaju kroz bilje
kojim se hrane.
Na
nogama ova vrsta antilopa ima široke papke koji sprečavaju upadanje u
pesak i olakšavaju duga putovanja. Kao i druge vrsta i ova antilopa ima
razvijeno čulo vida i sluha, što im omogućava da na vreme uoče svoje
predatore.
U svetu postoji svega oko 500 adaks antilopa
u divljini i nekoliko desetina u institutima i zoološkim vrtovima. Zbog
toga su zaštićene najvišim medjunarodnim propisima. Žive u grupama sa 5
do 20 članova, koji žive u medjusobnoj hijerarhiji na osnovu starosti.
Na čelu je uvek dominantan mužjak.
Adaks je najviše uništen
od strane ljudi. Love ih zbog mesa i skupe kože. Posebno su stradale u
Drugom svetskom ratu, gde su bile osnovna hrana za vojsku. Preživele su
zahvaljujući tome što mogu da žive u ekstremnim uslovima, u kojima
čovek ne može.