Planeta Pluton
Pluton
je deveta planeta Sunčevog sistema. Otkrio ju je 1930. godine američki
astronom Clyde William Tombaugh. Za posmatrača sa ove planete Sunce je
samo tačka na nebu, koja mu daje 1 560 puta manje svetlosti nego
Zemlji, jer se nalazi na udaljenosti od 5914 miliona kilometara. Period
rotacije Plutona je 6,39 zemaljskih dana, dok oko Sunca obiđe za 248
godina.
Među najinteresantnija otkrića u planetarnoj
astronomiji spada otkriće Plutonovog satelita Harona 1978. godine, koje
je pokazalo da je Pluton manji od Merkura (prečnik Plutona je približno
3000 km). Haron je udaljen od planete oko 19 640 km, njegov prečnik
iznosi 1270 km. Pluton sa svojim satelitom čini dvojni sistem mnogo
komplikovaniji nego što je to sistem Zemlja - Mesec. Orbita Plutona je
veoma ekscentrična tako da se on u toku svog kretanja oko Sunca
povremeno naše ispred Neptuna, tj. bliže Suncu.
Pluton je
1988. godine prividno zaklonio jednu zvezdu. Tada je ustanovljeno da
Pluton ima atmosferu, što je veoma neobično otkriće s obzirom na to da
je on relativno malo telo čija gravitacija ne može da spreči rasipanje
svoje atmosfere u okolni prostor. Pretpostavlja se da je njeni glavni
sastojci azot i metan i da je planeta uspela da je sačuva zahvaljujući
svojoj neobičnoj orbiti. Kada se zimi Pluton udaljava od Sunca,
atmosfera počinje da se kondenzuje i smrznuta pada na tlo, da bi se za
vreme Plutonovog leta otopila i ponovo obrazovala gasoviti omotač.
Po
svemu sudeći Pluton je sačinjen od mnogo tvrđeg materijala nego ostale
planete. To može biti rezultat neke vrste hemijskih kombinacija koje su
se desile za vreme formiranja planete na veoma niskim temperaturama i
niskompritisku.