Planeta Pluton


Pluton je deveta planeta Sunčevog sistema. Otkrio ju je 1930. godine američki astronom Clyde William Tombaugh. Za posmatrača sa ove planete Sunce je samo tačka na nebu, koja mu daje 1 560 puta manje svetlosti nego Zemlji, jer se nalazi na udaljenosti od 5914 miliona kilometara. Period rotacije Plutona je 6,39 zemaljskih dana, dok oko Sunca obiđe za 248 godina.

Među najinteresantnija otkrića u planetarnoj astronomiji spada otkriće Plutonovog satelita Harona 1978. godine, koje je pokazalo da je Pluton manji od Merkura (prečnik Plutona je približno 3000 km). Haron je udaljen od planete oko 19 640 km, njegov prečnik iznosi 1270 km. Pluton sa svojim satelitom čini dvojni sistem mnogo komplikovaniji nego što je to sistem Zemlja - Mesec. Orbita Plutona je veoma ekscentrična tako da se on u toku svog kretanja oko Sunca povremeno naše ispred Neptuna, tj. bliže Suncu.

Pluton je 1988. godine prividno zaklonio jednu zvezdu. Tada je ustanovljeno da Pluton ima atmosferu, što je veoma neobično otkriće s obzirom na to da je on relativno malo telo čija gravitacija ne može da spreči rasipanje svoje atmosfere u okolni prostor. Pretpostavlja se da je njeni glavni sastojci azot i metan i da je planeta uspela da je sačuva zahvaljujući svojoj neobičnoj orbiti. Kada se zimi Pluton udaljava od Sunca, atmosfera počinje da se kondenzuje i smrznuta pada na tlo, da bi se za vreme Plutonovog leta otopila i ponovo obrazovala gasoviti omotač.

Po svemu sudeći Pluton je sačinjen od mnogo tvrđeg materijala nego ostale planete. To može biti rezultat neke vrste hemijskih kombinacija koje su se desile za vreme formiranja planete na veoma niskim temperaturama i niskompritisku.



Search