Planeta Zemlja
Prema
udaljenosti od Sunca Zemlja je treća planeta. Najteža je u odnosu na
stenovite planete ( džinovske gasovite planete, kao Jupiter, još su
teže), i ima najveću gustinu od svih planeta Sunčevog sistema. Ona je
prečnika 12 756 km (ili 1/109 od Sunčevog), mase 333 000 puta manje od
mase Sunca i četiri puta veće gustine od Sunčeve. Zemlja je obavijena
atmosferom, čija gustina opada sa visinom. Hemijski sastav atmosfere
blizu površine je: 78% azot, 21% kiseonik i 1% ostalog. Hemijski sastav
se menja sa visinom. Do visine od oko 50 km sastav atmosfere je vrlo
homogen. Ugljen-dioksid, vodena para i ozon, kojih ima u vrlo malim
količinama, igraju značajnu ulogu u upijanju Sunčevih i Zemljinih
zračenja omogućavajuci tako život na Zemlji.
Zemlja se
sastoji iz niza koncentričnih slojeva. Postoje tri glavne zone, od
kojih svaka ima svoje hemijske i fizičke odlike: unutrašnje jezgro
okruženo omotačem koji je okružen korom. Čvrsta kora na kojoj živimo
predstavlja samo 1,5 % ukupne Zemljine zapremine.
U svakoj
tački Zemljine lopte, u vazduhu ili pod zemljom, igla kompasa zauzima
određen pravac. Znači da postoji prirodno magnetno polje vezano za
Zemlju: Zemljino magnetno polje. Zemlja se sastoji iz tesno spojenih
slojeva koji se razlikuju po svojim fizičkim i hemijskim osobinama i
koji se ne ponašaju jednako u toku rotacije. Ova razlika u ponašanju
izaziva elektronske struje u jezgru: to je prirodni dinamo odgovoran za
magnetno polje. Osa Magnetnih polova ne poklapa se sa osom geografskih
polova, već sa njom zahvata ugao od oko 11 stepeni. Magnetno polje
štiti Zemlju od sunčevog vetra.
Zemlja ima jedan prirodan
satelit-Mesec i dva oblaka od gasa i prašine u tzv. Laplasovim tačkama,
60 stepeni ispred i iza Meseca, na njegovoj putanji oko Zemlje. Oko
Zemlje na orbitama je i više od 6000 veštačkih satelita ili njihovih
delova.