Planeta Uran
Uran,
sedma planeta Sunčevog sistema, otkriven je 1781. godine i to je prva
planeta otkrivena pomoću teleskopa. Prosečna udaljenost Urena od Sunca
je 2 869 miliona kilometara, a oko njega obiđe za 84
zemaljske godine, dok se oko svoje ose obrne za 17,2 zemljinih sati.
Uran ima sistem od 11 prstenova, a prati ga 27 prirodnih satelita.
Uranovi prstenovi su jedva vidljivi i ni jedan nije širi od 10
kilometara. Svaki od njih je sastavljen od blokova crnih kao ugalj i
debeo je jedva nekoliko metara. Masa Urana je 14,5 puta veća od mase
Zemlje, a sila gravitacije na njegovoj pvršini je nešto veća (1,17
puta) od jačine gravitacionog polja na površini Zemlje. Zbog svoje
veličine i mase spada u Jupiterovu grupu planeta zajedno sa Saturnom i
Neptunom.
Atmosfera Urana se kreće veoma brzo i sadrži
vodonik i helijum, dok je metan pronađen u tragovima. Uranovo relativno
malo jezgro je opkoljeno bljuzgavim okeanom tečnog vodonika, pomešanog
sa nešto amonijaka.
Uran je prva planeta otkrivena
korišćenjem teleskopa. Od 1781. godine je poznata kao planeta, dok je
pre toga u zvezranim kartama bila ucrtana kao zvezda. Prvobitan naziv
ove planete bio je Georgium Sidus, u čast kralja Velike Britanije,
Džordža III. Kasnije, astronomi su je nazvali Uran, po božanskoj figuri
iz Grčke i Rimske mitologije, ocu Saturna i dedi Jupitera.
Ne
tako davno astronomi su utvrdili da je Uran nagnut 98 stepeni prema
vertikali, što znači da se on okreće oko Sunca skoro na boku. Zbog
toga, tokom najvećeg dela kruženja, oba pola su izložena neprestanoj
dnevnoj svetlosti, posle koje dolazi neprestana noć.