Komete, meteori i meteoriti
Komete
su veoma neobična tela, koja se nalaze na periferiji Sunčevog sistema,
a samo retko zalaze u blizinu Sunca, među planete. Komete obično
dobijaju ime po onome ko ih otkrije. Najpoznatija od svih kometa je
Halejeva kometa. Periodično se pojavljuje svakih 76 godina. Poslednji
put je prošla pored Sunca februara 1986. godine.
Glava
komete okružuje malo jezgro, a sa približavanjem Suncu razvija se u
rep. Glava komete dostiže i 100 000 km, iako jezgro obično nije veće od
1 - 2 km. Sastoji se od leda, prašine i kamenja, a utvrđeno je i
prisustvao ugljovodonika. Rep nastaje isparavanjem usled zagrevanja i
interakcijom sa Sunčevim vetrom. Kada je kometa u blizini Sunca, njen
rep može da dostigne i više od sto miliona kilometara, i obično se
sastoji od dva repa okrenutih nasuprot Suncu. Komete u svakom peolasku
pored Sunca gube deo svoje materije, koja se rasipa duž njene putanje.
Ako se putanja komete ukršta sa Zemljinom, zaostali delići, koji čine
meteorski roj, pri nailasku Zemlje mogu da uđu u njenu atmosferu
brzinom od 70 km/s. Pri tome se oni zagrevaju trenjem sa atmosferom i
sagorevaju. To su
meteori.
Ukoliko celo meteorsko telo ne sagori prolaskom kroz atmosferu, na Zemljinu površinu pada
meteorit.
Meteoriti mogu da budu kameni, gvozdeni ili kameno-gvozdeni. Teški su
najčešće kao zrna prašine, pa do nekoliko grama. Zabeleženi su i
slučajevi meteorita od desetine tona. Da su nekada padali mnogo veći
meteoriti svedoče krateri i na Mesecu i na Zemlji.