Moderna astronomija
Moderna
astronomija zasniva svoje teorije na astronomskim istraživanjima,
korišćenju pojmova i zakona fizike, pogotovo kvantne mehanike,
ali isto tako i na elementima imaginacije i filozofije. Astronomija je
napravila korak napred od pronalaženja mesta koje Zemlja zauzima u svemiru do objašnjenja postanka, prirode i kraja univerzuma.
Mnogi
astronomi veruju da je vasiona počela svoj život jednim krupnim
događajem. Radilo se o neverovatno vreloj, gustoj eksploziji, koja se
naziva Veliki prasak, koja se dogodila pre nekih 15 milijardi godina. U
ovoj eksploziji stvoreni su sva materija, energija, prostor, kao i samo
vreme. U prvim milionitim delovima sekunde, stvorene su čestice od
kojih su sastavljeni atomi, koji predstavljaju građu za celokupnu
materiju. Bilo je potrebno oko 100 000 godina da se ove čestice spoje u
prve atome, i to gasova vodonika i helijuma. Do tada se užarena vrelina
Velikog praska ohladila, prostor se proširio i gasovi su počeli da se
šire. Međutim, sila teče je postepeno počela da nagomilava čestice
gasa, stvarajući ogromne prazne prostore među njima. Oko milijardu
godina posle velikog praska, oblaci gasa počeli su da se oblikuju u
galaksije. Materija unutar galaksija je nastavila da se spaja i tako su
nastale zvezde. Širenje vasione se usporava. Neki astronomi smatraju da
će sila teže možda na kraju dovesti do zaustavljanja širenja i da će se
ova materija ponovo skupiti u jednu tačku tokom ''Velikog kolapsa''.
Drugi smatraju da u vasioni nema dovoljno materije da bi se ovo
dogodilo i da će ona nastaviti da se večno širi.
Kada je
teorija velikog praska bila objavljena, sredinom dvadesetog veka, neki
astronomi se nisu složili sa tim stanovištem, smatrajući da je ideja o
iznenadnoj eksploziji filozofski neprihvatljiva. Oni su izneli novu
teoriju po kojoj je univerzum oduvek izgledao slično, tj. onako kako i
danas izgleda, i neće se menjati kroz vreme. Ova teorija nije mogla da
objasni poreklo radijacije, tako da je u potpunosti napuštena od strane
svih astronoma.