Promenjive zvezde
Ni
jedna zvezda nema konstantan sjaj. Ipak, i u dugim vremenskim
intervalima kod najvećeg broja zvezda nema promena sjaja. U tom smislu
podela na stacionarne (nepromenljive) i promenljive zvezde je sasvim
uslovna, zato što je granica promene sjaja, kao kriterijum podele,
postavljena proizvoljno. Kada se kaže promenljive zvezde, misli se na
one zvezde koje svoj sjaj menjaju toliko da se njegova promena može
pouzdano izmeriti.
Promenljive zvezde se mogu podeliti,
prema obliku promene sjaja, na pravilno promenljive (ili pulsirajuće),
polupravilno promenljive i nepravilno promenljive i, kao krajnji
slučaj, kataklizmatički ili eruptivno promenljive zvezde.
Pulsirajuće
promenljive zvezde imaju pravilne periode promene sjaja. Prema tipičnoj
zvezdi d-Cephei, koja je prva otkrivena, često se cela grupa ovako
promenljivih zvezda naziva cefeide. Nepravilno promenljive zvezde za
veoma kratak vremenski period mogu da povećaju sjaj za nekoliko
zvezdanih veličina, a potom sjaj lagano opada. Ove zvezde pripadaju
rasejanim jatima. Nove zvezde karakteriše brza promena sjeja za samo
nekoliko dana, uz kasnije sporo varirajuće opadanje sjaja. Utvrđeno je
da većina periodičnih novih potiče od bliskih dvojnih zvezda.
Procenjuje se da u našoj galaksiji godišnje nastane oko 35 novih.
Supernove zvezde u galaksijama (a to znači među milijardama zvezda)
pojavljuju se u proseku jednom u 20 do 400 godina, zavisno od tipa
galaksije. Takve zvezde mogu da povećaju sjaj desetak miliona puta. Za
sve vreme erupcije, povećanja sjaja, izrađuje se ogromna količina
energije. Do eksplozije dolazi u slojevima zvezde koji su bliži
površini. Prilikom eksplozije supernove mogu nastati neutronske zvezde
kada se unutrašnji deo zvezde pretvozi u telo u kome su atomi razoreni,
a protoni i elektroni stopljeni u neutrone.