Kljunar
je jedini sisar koji nosi jaja i tim putem se razmnožava. Specifičnost
ovog sisara, po kojoj je takodje jedinstven, je kljun (nijedna druga
vrsta sisara ga nema).
Dužina kljunara je 30 do 45 cm, a rep
je dug 10 do 15 cm. Kljun ove životinje podseća na pačiji kljun, ali po
strukturi to je kost pokrivena nervnim završecima i mekom kožom. Telo
je pokriveno mekim krznom braon boje. Glava je spojena s telom, tako da
vrat ne postoji. Oči su male, a zanimljivo je da kljunar nema ušne
školjke na telu. Uprkos tome odlično vidi i čuje. Mladunci kljunara
imaju male zube, a odraslima ostaje samo par jakih zuba.
Ženke
nose najčešće 2 do 4 jaja, iz kojih se posle nekoliko nedelja izlegu
mladunci. Oni prvih par nedelja nemaju krzno, a brigu o njima vodi
isključivo majka. Par meseci po rodjenju mladunci ne napuštaju gnezdo,
koje se nalazi blizu vode.
Kljunari
su aktivni rano ujutru i
kasno noću.Obično se nastanjuju pored sporih voda. Odlični su plivači.
Kljunom, koji je dug 6 cm, a širok 5 cm
love žrtve i iskopaju jazbinu koju oblažu lišćem. Jazbine se nalaze na
velikoj duvini od 7 do 18 metara i do nje put zna samo ženka da bi
došla do mladunaca. Hrane se insektima i crvima, ali i nekim manjim
vrstama
ribe.
Ovo su retke i veoma ugrožene životinje. Retko se
vidjaju čak i u predelima u kojima su najbrojniji. Žive na Tasmaniji i
u Istočnoj i Južnoj Australiji.
Kljunar
se smatra biološkim kuorizitetom. Kada je jedan primerak donet u
Englesku naučnici su mislili da se radi o nekoj neslanoj šali. Kljunar
ima neobičan izgled, kao da je napravljen od delova više životinja.