U
civilizaciji Inka lama se koristila kao žrtva bogovima, u religijskim
obredima. Danas je ovo jedna od najčešće korišćenih životinja za vuču u
Južnoj Americi. Lama je najveća južnoamerička kamila. Visina
lame je od 1,5 do 2,2 m. Rep je dug oko 90 cm. Telo je pokriveno gustim
krznom, koje liči na runo ovce. Lame su prilično spore i trome. Imaju
duge i snažne noge. Na prstima imaju zadebljanja koja se nazivaju
jastučićima i koji joj služe za stabilniji hod. Žive izmedju 15 i 20
godina.Posle sezone parenja, ženka lame u stomaku nosi mladunca oko 330 dana. Po rodjenju mladunca, nekoliko meseci o njemu brine majka.
Aktivne su preko dana i hrane se travom i lišćem. Žive u grupama od po nekoliko desetina članova, a veći deo dana potroše pasući travu.
Lame žive po šikarama u planinskim predelima, na visinama od 2300 do 4000 m nadmorske visine. Naseljava Južnu Ameriku, posebno južni Peru i Boliviju, kao i severnu Argentinu.
Lama je pripitomljena pre 3.500 godina na području Perua. Nastale su pripitomljavanjem guanaka. Lama je slična kamili i spada u veoma mirne životinje.
Lama je životinja koju je lako pripitomiti. U velikoj meri ove životinje se koriste za vuču i za prenos velikih tereta. Izuzetno su pogodne za ove poslove jer mogu da nose velike tovare, a hod im je takav da obezbedjuju potpunu sigurnost i za lomljive predmete. Jedini problem kod pripitomljavanja lame je to što joj je potrebno nekoliko meseci da se navikne na klimu na nižim nadmorskim visinama. photo by Schuyler Shepherd