Ovce
su po prirodi planinske životinje, ali su pod uticajem čoveka
priviknute na život u ravničarskim krajevima. Uzgoj ovaca je važna
stočarska grana.
Ovca je duga 1,2 do 1,8 m, a težina se
kreće najčešće u rasponu od 50 do 120 kg. Mužjaci imaju rogove, na vrhu
glave, koje retko koriste, najčešće u samoodbrani. Telo ovce je
pokriveno vunom (gustim, dugačkim dlakama) koja je bele ili braon boje.
Krupne oči omogućavaju ovcama da bolje vide od većine domaćih životinja.
Ovce
su veoma plašljive životinje. One su po prirodi životinje koje žive u
grupi. Budne su preko dana, a prvi sumrak im je znak da idu na
spavanje. Hrane se travom, kukuruzom, pšenicom i lišćem različitih
biljaka. Žive u takozvanim torovima. Torovi su ogradjene površine u
kojima se nalazi od nekoliko do par stotina ovaca. Skromne si ishrani. Pasu tamo gde krave neće. Vole so kao deca slatkiše.
Ženka na svet donosi najčešće jednog, vrlo retko dva ili tri mladunca. Koji su nekoliko meseci po rodjenju uvek uz majku.
čovek
uzgaja ove životinje zbog mesa, koje se koristi u ishrani, vune, koja
se koristi u tekstilnoj industriji i zbog mleka. Ovca se gaji još od
malđeg kamenog doba. Pripitomljene su u Jugozapadnoj Aziji i onda se
proširile po celom svetu.
Postoji
veliki broj vrsta ovih ovaca, a najpoznatije u svetu su merino ovce i
karakul ovce, jer daju posebno dugu, sjajnu i meku vunu.