Abu Simbel
Vladari različitih država i u različitim vremenima su bili "obgrljeni" raznoraznim epitetima i atributima, kako bi dočarali svoju moć i neprikosnovenost.
Ramzes II, egipatski faraon iz XIII veka pre nove ere je tako bio "moćni bik, bogat iskustvom i osvaja" teritorija?, iako je imao svega 18 godina i veoma sumnjivo kraljevsko poreklo, bez i jedne velike ratne pobede.
U to vreme je došlo do zaoštravanja već tradicionalno loših odnosa izmedju Egipćana i Hetita, naroda koji je svoje kraljevstvo postavio ispod Crnog mora. Ramzes II da bi dokazao svoje vladarske sposobnosti odlučuje se da uništi ovaj narod jednom za uvek i kreće u svoj ratni pohod. Bitka kod Kadeža koju je vodio, krenula je katastrofalno po njega ? vojska mu je pobijena, a on je zarobljen. U trenutku nepažnje neprijatelja, jedna mala grupa egipatskih vojnika nasrće na desetkovane Hetite, uništava ih i oslobadja Ramzesa.
Ramzes je shvatio da sebi ne može priuštiti zadovoljstvo ponovnog napada na Hetite, a kako bi obezbedio sebi epitet svemoćnog, odlučio je da usmeri egipatsku kulturu.
Počela je masovna gradnja hramova i svetilišta po celom Egiptu. Obnavljani su stari, podizani novi, sve sa istim ciljem, proklamovanje Ramzesa II kao svemoćnog uz stalno oslanjanje na "veliku pobedu nad Hetitima" u kojoj je njegova uloga tobože bila presudna.
Medju svim tim hramovima posebnu lepotu su imali hramovi u Nubijskoj pustinji, koja je bila veliki izvor zlata za Egipćane, ali je imala i veliku patriotsku važnost zbog toga što su se svojevremeno Egipćani tu sakrili od napada Hiksa i uspeli da se spasu. Najlepši hramovi su sagradjeni u Abu Simbelu, mestu koje su stari Egipćani poznavali kao Meka i koje je bilo veće selo u to vreme.
Ono što se smatra zaboravljenim svetskim čudom jesu dva hrama isklesana u steni posvećeni najvećim božanstvima zemlje, a to su: Amon-Ra, Ra-Harakte i Ptah, bogovi sunca i stvoritelj. U njihov rang je postavljen i sam Ramzes II. Manji hram je bio posvećen njegovoj supruzi Nefertari. Hramovi su bili izradjivani od peščara. Klesano je preko 20 hiljada tona stene za ova dva hrama.
Unutrašnje prostorije su napravljene kao pećine, koje su ustvari bile prostorije sa stubovima u uglovima. Niz tih prostorija je bio napravljen tako da je svaka sledeća bila manja od prethodne, kako se išlo u dubinu stene.
Isklesane poruke na zidovima hrama govore o svemoćnosti Ramzesa II, njegovoj neprikosnovenosti i božanstvenosti. U jednom delu je isklesana njegova slika kako deli darove... samom sebi, a kome bi drugom, većem i moćnijem od sebe. :-)
Na čelu hramova se nalaze velike statue egipatskih božanstava koje su prikriveno prikazivale i samog Ramzesa II, kao božanstvo.
Sam Ramzes II je vrlo svesno govorio da želi da sagradi nešto po čemu će ga pamtiti buduća pokolenja i ceo svet. Očito da je u tome u velikoj meri i uspeo.
Hram se nalazio u sred pustinje, na visokoj steni, tako da ga je vremenom pesak zatrpavao. Zaboravljen je u vreme postojanja Rimskog carstva, a poslednji zapis koji govori o njemu, kaže da su samo vrhovi glava ogromnih statua na čelu hrama virile iz peska.
Hramovi su ponovo otkriveni početkom XIX veka, kada su evropski arheolozi krenuli u potragu za ostacima egipatskih gradjevina.
U bližoj istoriji ovi hramovi su mogli nestati sa lica zemlje. Potrebe savremene civilizacije su nametnule izgradnju nekoliko brana na okolnim tokovima Nila, a to je za hram značilo samo jedno - potapanje.
Zajednički jezik je pronadjen intervencijom Uneska, tako što je hram isečen na manje delove, premešten i rekonstruisan. On je održao svoj sjaj i danas, ali se ne nalazi na onom mestu gde je bio sagradjen.