Krivi toranj u Pizi
Krivi toranj u Pizi je zvonarski toranj katedrale u ovom gradu i jedno od zaboravljenih svetskih čuda.
Piza
je grad u centralnoj Italiji, centar Toskane. Nalazi se na reci Arno i
jedan je od najvećih turističkih centara Evrope. U delu grada koji se
zove Piazza del Duomo nalaze se gradska katedrala, baptisterija i
zvonarski toranj.
Kao i sama katedrala, toranj je sagradjen u stilu Romaneske, iz kog je kasnije nastao gotski stil.
Toranj
je čuven po svom upadljivom nakrivljenju. Često se ovaj nagib tornja
opisuje mističnim okolnostima i religijskim verovanjima, ali realnost
je da se on pojavio zbog strukture zemlje na kojoj je izgradjen.
Ovaj
osmospratni toranj je visok 55 metara, a prečnik na osnovi je 16
metara. Prizemni sprat je napravljen od betonskih arkada. Sledećih šest
spratova imaju otvorene terase sa polukružnim svodovima, postavljenim u
vertikalnim kolonama. Osmi sprat predstavlja zvonik i nešto je manjeg
prečnika od ostalih spratova. Iako su zvona ostala na istim mestima kao
i posle gradnje, ona više ne zvone. Eksterijer karakteriše višebojni
mermer od koga je sagradjen veći deo tornja i uklesani crteži. Na
ulaznim vratima, koja su posebno ukrašena, nalaze se uklesani crteži
životinja.
Unutrašnjost tornja karakterišu 294 spiralne stepenice koje vode do zvonika.
Gradnja
tornja je počela 1173. godine, a trajala je gotovo 200 godina. Glavni
razlozi tome su strukturalni problemi sa tornjem. Naime, već kada su
izgradjena prva tri sprata tornja, on je počeo da tone jednim svojim
delom. Tada je obustavljena gradnja i to je trajalo čitavih 100 godina.
Prvi pokušaji da se ispravi nagib krivog torrnja u Pizi su počeli
1275. godine, kada je i nastavljena gradnja. 1301. godine je završeno
šest spratova tornja, a konačan završetak tornja je bio 1350. godine.
Već sa završetkom izgradnje toranj je svake godine povećavao svoj
vertikalni nagib za po jedan milimetar. Vrhunac je bio vertikalni nagib
od čak 5 metara.
Od 1990. godine, obilazak unutrašnjosti tornja je zabranjen za posetioce zbog bezbednosti.
photo: GNU free documentation licence, autor Softeis