Krivi toranj u Pizi
Krivi toranj u Pizi je zvonarski toranj katedrale u ovom gradu i jedno od zaboravljenih svetskih čuda.
Kao i sama katedrala, toranj je sagradjen u stilu Romaneske, iz kog je kasnije nastao gotski stil.
Toranj je čuven po svom upadljivom nakrivljenju. Često se ovaj nagib tornja opisuje mističnim okolnostima i religijskim verovanjima, ali realnost je da se on pojavio zbog strukture zemlje na kojoj je izgradjen.
Ovaj osmospratni toranj je visok 55 metara, a prečnik na osnovi je 16 metara. Prizemni sprat je napravljen od betonskih arkada. Sledećih šest spratova imaju otvorene terase sa polukružnim svodovima, postavljenim u vertikalnim kolonama. Osmi sprat predstavlja zvonik i nešto je manjeg prečnika od ostalih spratova. Iako su zvona ostala na istim mestima kao i posle gradnje, ona više ne zvone. Eksterijer karakteriše višebojni mermer od koga je sagradjen veći deo tornja i uklesani crteži. Na ulaznim vratima, koja su posebno ukrašena, nalaze se uklesani crteži životinja.
Unutrašnjost tornja karakterišu 294 spiralne stepenice koje vode do zvonika.
Gradnja tornja je počela 1173. godine, a trajala je gotovo 200 godina. Glavni razlozi tome su strukturalni problemi sa tornjem. Naime, već kada su izgradjena prva tri sprata tornja, on je počeo da tone jednim svojim delom. Tada je obustavljena gradnja i to je trajalo čitavih 100 godina. Prvi pokušaji da se ispravi nagib krivog torrnja u Pizi su počeli 1275. godine, kada je i nastavljena gradnja. 1301. godine je završeno šest spratova tornja, a konačan završetak tornja je bio 1350. godine. Već sa završetkom izgradnje toranj je svake godine povećavao svoj vertikalni nagib za po jedan milimetar. Vrhunac je bio vertikalni nagib od čak 5 metara.
Od 1990. godine, obilazak unutrašnjosti tornja je zabranjen za posetioce zbog bezbednosti.
photo: GNU free documentation licence, autor Softeis