Maču Pikču


Maču Pikču je stari grad i poslednje utočište plemena Inka na 2.045 m nadmorske visine iznad reke Rio Urumamba, na 130 kilometara od grada Kuska, antičke prestonice Inka, u Peruu.

Najinteresantnije u vezi sa ovim gradom jeste njegov izvanredan položaj. Nalazi se u jednoj od najlepših i najdivljijih oblasti Anda, iznad jednog granitnog vrha, okružen uskom dolinom dubokom 500 metara, kojom teče reka. Ispod njega se nalaze velike andske visoravni i amazonske prašume.

Za ovaj grad se nije znalo puna četiri veka i nije postojao ni na jednoj geografskoj mapi. To je čudno kada se zna da je to jedan od gradova koji su se nalazili u okolini grada Kuska, prestonice Inka. Poznato je bilo da su to bili gradovi koji su bili teško pristupačni i nezgodni za sve potencijalne neprijatelje zbog svog položaja i načina gradnje, ali i zbog njihovih mogućnosti da trpe duge opsade zahvaljujući rezervama hrane i vode koje su držane unutar njih. O tim gradovima se znalo puno, ali ne i o Maču Pikčuu.

Zagrad Maču Pikču se vezuje misterija "sto nestalih devica". Naime, kada su Španci uništili najveći deo civilizacije i naroda Inka i ubili poslednjeg vladara Atahualpa, u gradu Kusku je ostao mali broj preživelih. Medju njima su bile i čuvene device Inka iz Manastira Devica Sunca. One su bile, po verovanju Inka, zemaljske neveste boga Sunca i pripremale su mu hranu, piće i šile odeću. Zbog toga je moralni zahtev bio njihova potpuna čistota. U slučaju da je neka prekršila pravilo bila bi živa zakopana. One su imale visok status u zajednici, birao ih je carski savet i bile su podvrgavane trogodišnjem "iskušenju" pre nego što bi postale device boga Sunca. One su bile regrutovane iz najuglednijih porodica i bile su najlepše pripadnice lepšeg pola u narodu.

Preživeli su pobegli u utvrdjenje u Andima iz koga su narednih 40 godina pružali otpor Špancima. Sa nestankom poslednjih pripadnika plemena Inka, grad je pao u zaborav i nije bio otkriven narednih 400 godina, iako se znalo da postoji.

Maču Pikču je otkriven početkom XX veka. Za četiri veka njegovog tajanstvenog opstanka, pokrila ga je džungla svojim gustim rastinjem, što je još otežavalo pristup gradu. Ovaj grad se nalazi na ogromnom prostoru, čine ga palate, stambene četvrti, bunari, kule, hramovi, izdužene zidine, terase, i ogroman broj stepenica (blizu 5000). Zidovi kuća su veoma očuvani (naravno kuće su ostale bez krovova) i na njima se vide prozori u obliku trapeza, koji su karakteristični za peruansku kulturu. Postoji veliki broj terasa na kojima se nalazi zemljište, koje se koristilo za uzgoj povrća, stočne hrane i kukuruza. Obradiva zemlja je dovlačena iz drugih predela, jer je nije bilo dovoljno u predelu gde se nalazi grad. Kukuruz koji je uzgajan nije mogao u potpunosti da sazri zbog velike nadmorske visine, pa se koristio za ishranu stoke. Na ovom prostoru su pronadjeni i grobovi sa mnogim mumijama i nadgrobnim pločama. Nalazi se na veoma nepristupačnom terenu, jer se sa tri strane nalaze provalije duboke preko 500 metara, a sa četvrte oštar planinski greben. Gledan sa susednih uzvišenja grad izgleda kao ogromno stepenište, što mu daje posebnu veličanstvenost.

U XV veku, kada je grad bio naseljen, postojao je samo jedan, veoma uzak ulaz u grad, koji je bio veoma jako obezbedjen. Maču Pikču se sastojao iz dve oblasti: Hanan, u kome je živeo upravljački sloj, i Hurin, u kome su živele zanatlije i narod. Grad je imao i sveti trg, koji je predstavljao centar grada. Na trgu se nalazio Hram Sunca ? trouglasta gradjevina, bez krova, čije su ivice duge po četiri metra. Blokovi od kojih je hram sagradjen su dovlačeni sa udaljenosti i do 100 kilometara. Ovo je poseban problem ako se ima u vidu nepristupačnost terena i tada nepoznanica u civilizaciji Inka o korišćenju točka. U ostacima grada je pronadjen i sunčani sat "Intihuatana", za koji se još uvek ne zna kako je radio. Prevod imena ovog sata sa jezika civilizacije Inka znači mesto za koje je Sunce vezano i sa kog se Sunce posmatra.

Grad je bio u prilično očuvanom stanju kada je pronadjen. Zatim je restauriran i obnovljen, tako da danas predstavlja jednu od najvećih turističkih atrakcija u Južnoj Americi.
photo byaudrey_sel, creative commons share alike 2.0



Search