Kako je nastao časovnik
časovnik,
ili kod nas prosto, sat (clock = od latinskog cloca ? zvono) jeste
instrument za merenje vremena. Način na koji se vreme meri je
standardizovan ? još od 14. veka postoji 24 sata u danu, i šezdeset
minuta u jednom satu. Satovi se nalaze svuda ? na ekranima monitora,
ružnim zglobovima, zidovima, železničkim stanicama, crkvama ili u
kućištima tempiranih bombi.
časovnik je jedan od najstarijih
čovekovih izuma. Poznato je da se uz pomoć senke Sunca može određivati
doba dana, tako da su prvi satovi bili štapovi pobodeni u zemlju pod
određenim uglom, što zavisi od geografske širine mesta gde se sat
nalazi. Još su stari Egipćani koristili klepsidre ? mehanizam za
merenje vremena koji je bio zasnovan na konstantnom protoku mlaza vode.
Prvi mehanički satovi pojavili su se u 9. veku. Postoji zapis da je još
1176. godine na katedrali u Sensu instaliran horolog ? reč koja i danas
u Francuskoj označava velike satove. Zlatno doba ovih satova je bilo u
13. veku u severnoj Italiji, gde su masovno korišćeni za određivanje
vremena za zajedničke molitve. U to vreme postojala je samo jedna
kazaljka.
Sledeća velika novina bila je klatno koje je
uvedeno u proizvodnju 1657. godine. Iako je još Galilej opazio svojstvo
klatna da zadrži konstantan period oscilacije, tvorcem sata sa klatnom
smatra se Kristijan Hajgens. On je matematički odredio da dužini klatna
od 99,38 cm odgovara perioda od jedne sekunde. Nakon toga je Englez
Vilijem Klement usavrio mehanizam zatege, pa je u roku od jedne
generacije, postojećoj kazaljki za sate, dodata najpre ona za minute, a
onda i sekundara. Satovi sa oprugom su postajali sve manji i
praktičniji, pa se javljaju stoni, ručni i džepni satovi, svojevrsni
statusni simboli u ono vreme.
U 20. veku pojavili su se
kvarcni satovi, koji su koristili svojstvo kristala kvarca određene
veličine da uz pomoć električnog signala uvek osciluju konstantom
frekvencijom. Ovi su satovi prvi uveli standard greške od par sekundi
godišnje. Ipak, u naučne svrhe danas se koriste atomski časovnici,
zasnovani na oscilaciji atoma cezijuma, koji ne dopuštaju grešku veću
od nekoliko sekundi u više hiljada godina.