Kako se pravi fotografija
Fotografija
je proces stvaranja slika, zapisa, koji će biti istovetni kao i
posmatrana pojava u prirodi. Ona uključuje zapis odsjaja svetlosti sa
objekata koje posmatramo na foto osetljivi medijum, a za tačno određeno
vreme izlaganja. Celokupan proces se ostvaruje uređajima koje zovemo
kamere ili fotoaparati, a to mogu da rade uz pomoć mehanike, hemije ili
digitalne tehnologije.Sama reč potiče iz grčkog jezika, i reči
φως phos ("svetlost"), i γραφις graphis ("crtati", "pisati").
Prvom
fotografijom se obično smatra slika nastala 1826. godine, a koju je
snimio i razvio Francuski pronalazač Nicephore Nijepce. One je to izveo
na poliranoj ploči obloženoj kalajem, a koje je bila prekrivena
bitumenom, derivatom nafte. Koristio je primitivnu kameru da bi usmerio
zrake, ali je bilo potrebno čak 8 sati ekspozicije pri jakoj svetlosti
da bi se dobila slika. Niepce je na vreme uvideo nedostatke ove smeće i
počeo je da eksperimentiše sa srebrnim emulzijama, a zasnovanim na
otrišima Johann Heinrich Schultza iz 1724. godine, da mešavina srebra i
krede potamni kada je izložena svetlosti.
Sledeći veliki
pronalazač na ovom polju vezuje se za Daguerre-a. On je otkrio da ako
se srebrni film najpre izloži parama joda, onda svetlosti, i na kraju
živinim jedinjenjima, moguće je formirati latentnu, još nevidljivu
sliku. Potrebno ju je samo potopiti u slani rastvor i slika će se
pojaviti i ostati na papiru. 1839. on je objavio da je pronašao proces
korišćenja srebra na bakarnoj podlozi u svrhu pravljenja fotografija.
Ovaj proces se i danas koristi kod Polaroid aparata.
Nešto
drugačiji proces izmislio je Talbot. Ovaj proces se naziva i kalotip, i
zasniva se na korišćenju papirnih listova koji su prekriveni srebro
hloridom, koji potamni kada je izložen svetlosti. Nakon toga, dobija se
negativ. Kada se negativ osvetli iznad posebnog papira, on manje
propušta svetlost na onim mestima gde je više potamneo, tj, koja su na
originalnoj slici bila svetla. Kako i foto papir ima ista svojstva,
dobiće se verna kopija originalne slike. Ovaj proces se i danas odvija
kod aparata sa filmom gde se odvijaju ove reakcije.
Međutim,
stvari su sa kolor fotografijama išle mnogo teže. Najpre su korišćene
tri kamere postavljene tako da hvataju istu sliku, ali svaka sa kolor
filterima koji su propuštali samo određeni spektar boja. Tek su kasnije
razvijene bolje emulzije za filmove koje su mogle da verno svakoj
prirodnoj boji pridruže odgovarajući komplement i tako formiraju jasnu
sliku. Ovakav instant kolor film prvi je uveo Polaroid, 1963. godine