Mont Everest
Mont Everest je planinski vrh Himalaja, u jugoistočnoj Aziji. Nalazi se na granici Kine (tačnije njenog regiona Tibeta) i Nepala. Ovaj vrh je najviša tačka na našoj planeti.
Sve do 1850. godine ovaj vrh se nazivao Vrhom XV. Potom je dobio današnji naziv po Ser Arturu Džordžu Everestu, koji je objavio njegovu visinu na osnovu 6 odvojenih merenja.
U Nepalu, ovaj vrh nazivaju Sagarmatha, što u prevodu znači "čelo na nebu", dok je u tibetanskom jeziku njegov naziv Čomolungma, što znači "Božija majka sveta". I sa jedne i sa druge strane vrha, lokalno stanovništvo smatra da je na vrhu Božija kuća.
Zvanična visina Mont Everesta
Zvanična visina Mont Everesta je 8.850 metara nadmorske visine. Zahvaljujući geološkim silama, ovaj vrh svake godine "raste" za po par milimetara. Na njemu je instaliran Globalni pozicioni sistem, koji ima za cilj da meri pomeranja ovog vrha.
Smatra se da je ovaj vrh, kao i celi Himalaji, "izrastao" iz antičkog Tetuskog mora, sudarom Evroazijske ploče sa Indijskom pločom na tom moru.
Ovaj region obiluje glečerima
Ovaj region obiluje ogromnim ledenim glečerima. Klimatski uslovi su naravno ekstremni. U januaru, najhladnijem mesecu za ovaj period, temperatura se kreće izmedju -36 i -60 stepeni Celzijusa. U junu, koji je najtopliji mesec na Himalajima, temperatura se kreće od -2 do -10 stepeni Celzijusa. U periodu izmedju februara i avgusta, česti su udari vetra i do 285 km/h.
Ko je prvi uspeo da osvoji Mont Everest?
Mnoge ekspedicije planinara i alpinista su pokušavale da osvoje ovaj vrh, ali bezuspešno. Prva ekspedicija koja je u tome uspela je bila britanska, tačnije njena dva preživela člana, koji su se na vrh popeli 29. maja 1953. godine. Do kraja 20. veka, više od 4.000 ljudi je pokušalo da osvoji ovaj vrh, a u tome je uspelo samo 660. Tamna strana svega toga je da je više od 150 njih poginulo u svojim pokušajima. Verovatno bi ih bilo i više (planinara) da Kina i Nepal s vremena na vreme nisu zabranjivali pristup strancima ovom regionu. U današnjim uslovima suma koja se mora platiti za pristup ovom regionu je veoma visoka, a vlade dve zemlje to koriste za održavanje čiste životne sredine u regionu.
Poslednjih godina se velika pažnja posvećuje čišćenju Himalaja
Poslednjih godina se posvećuje velika pažnja održavanju životne sredine na Himalajima. U periodu izmedju 1950. i 1990. godine je odloženo više od 50 tona bio-nerazgradivog materijala. Smatrajući to mestom kojim gotovo nikad niko ne prolazi, lokalne vlasti Kine i Nepala su odlučile da ga koriste kao deponiju. Medjutim, shvatajući značaj ovih planina za ceo svet, obe vlade su počele da posvećuju ozbiljnu pažnju čišćenju regiona.
Photo: Kerem Barut,